Шта је Мали Божић и када смо почели да прослављамо Нову годину

Обичаји који се односе на прославу Нове године вуку корене из далеке прошлости. Слављење одласка старе и доласка нове године је прастари религијски, друштвени и културни догађај, али све до до двадесетих година прошлог века није обележаван 1. јануар. У српским сеоским срединама славио се Мали Божић, каже за РТС етнолог Весна Марјановић.

Током историје, како су се мењали религијски системи, мењали су се и календари, па и дан када се дочекује Нова година.

Српски стари обичаји спој су старословенске, старобалканске, али и староримске традиције.

Етнолог Весна Марјановић каже за РТС да је "коледа" словенска реч за почетак почетака и ознака за рађање новог периода.

"Имамо у бугарском језику, али и у српском у југоисточној Србији да се за Божић каже Коледа, а Божић је почетак почетака. Чак и за божићни колач негде кажу коледа. Уочи Божића, у зимском периоду, ишле су коледарске поворке", наводи Марјановићева.

Истиче да је тек двадесетих година двадесетог века Нова година у Србији почела да се слави, али да се у српским сеоским срединама није славио тај почетак, већ Мали Божић.

Објашњава да Божић представља рађање новог лета, новог вегетационог периода, младог сунца, али и Исуса Христа који треба да помогне у егзистенцији.

"Све што се дешавало у традиционалном моделу културе, у обичајној пракси, морало је да се потврди, ништа није трајало један, два или три дана. Дакле, пре седам дана смо имали Божић, а онда седми дан дочекујемо Мали Божић", истиче Марјановићева.

Каже да су сви ритуали повезани са Бадњим даном и Божићем преносили и на Мали Божић.

"Чували су се делови бадњка и поново се стављали, месио се посебан колач као нека врста чеснице, објашњава Марјановићева.

Весна Марјановић каже и да се претпоставља да јелка долази у Србију крајем 19. века са германском културом, као симбол вечитог живота и буђења природе.