Струја, дрва, угаљ или гас - свако домаћинство има своју рачуницу

Грађани се сваке године прерачунавају, која им је најјефтинија опција за грејање. Неки тврде да је најјефтиније грејати се на дрва, други да се улагање у котлове на пелет брзо исплати, а трећи и даље мисле да је струја најисплативије решење.

Струја, дрва, угаљ или гас, свако домаћинство има своју рачуницу када је у питању грејање. Они који могу мењају га за јефтиније, али и то је велико оптерећање за кућни буџет.

И свако би да уштеди. Али, мало ко зна да се због лоше столарије губи 25 одсто топлоте, кроз зидове без изолације нестане 35 одсто, а због неефикасног котла изгуби се чак 45 одсто топлоте.

Када се све сабере Србија баца 40 одсто енергије више него земље у региону. То је као годишња производња термоелектране Костолац.

Милош Бањац професор Машинског факултета рекао је да просечно домаћинство у Србији отприлике заузима 60 квадратних метара стамбеног простора и троши око 9.000 киловат-сати енергије годишње.

"То нас сврстава у ред водећих европских земаља по потрошњи, у зависности са ким се поредимо трошимо три до четири пута вше енергије, свако домаћинство", каже Бањац.

Како каже, због тога имамо могућности да много тога и уштедимо, а најисплативије је замена столарије, врата и прозора, односно изоловањем објеката.

"На тај начин могуће су уштеде, мерено на већем броју објеката да се оствари до 40 одсто уштеда енергије", истакао је Бањац.

Национални пројекат који финансирају Република и локална самоуправа - надокнада половине трошкова за замену столарије, нове изолације и котлова - могла би да промени статистику.

"За стан од 60 квадрата, који има десет квадратних метара столарије које је потребно заменити, а просечна цена од 14.000 динара - инвестиција је 140.000. Држава, јединица локалне самоуправе учествује са 50 одсто, а инвестиција за грађане би била 70.000 динара. Ако грађанин тај стан догрева или греје на струју, он ће годишње уштедети око 40.000 до 50.000 динара, што значи да ће своју инвестицију вратитити у року од две до три године", рекао је Милан Мацура, помоћник министра енергетике, задужен за енергетску ефикасност.

У пилот-пројекту учествује 67 локалних самоуправа. У Београду је у уторак расписан јавни позив за фирме које ће изводити радове. Ко ће обављати тај посао знаће се за две недеље.

После тога следи позив грађанима. План је, кажу у Министарству енергетике, да се сваке године обезбеди 150 милиона евра за замену столарије, израду фасаде и замену котлова за грејање.