Нема промене Устава без кључне речи грађана на референдуму, за то је потребна и промена закона

Од увођења вишестраначја одржана су три референдума на републичком нивоу – 1992, 1998. и 2006. На четвртом би грађани требало да одлучују о Уставу. Он би морао да се одржи по новим правилима, изнетим у новом Закону о референдуму.

Рок за измену тог закона истекао је још децембра 2008. Радна група постоји од 2019, а конкретан Нацрт закона о референдуму и народној иницијативи добио је пре пет дана по хитном поступку, мишљење Комисије.

"Нацрт Закона о референдуму у Србији је позитивна иницијатива, али је донет у журби. Позивамо да се усвоје нужна побошљања", наводи се у мишљењу Комисије.

Иако не спори да Нацрт садржи позитивне новине, Венецијанска комисија, између осталог, препоручује да се јасније каже шта може на референдум, а шта не, хијерархијски ранг и дејство захтева за изјашњавање народа.

"Постоје и предлози за побољшање текста Нацрта закона, прецизност и јасноћу његових одредби. Министарство државне управе и локалне самоуправе је препоруке узело у разматрање. Највећи број њих свакако ће бити прихваћен и на одговарајући начин уграђен у постојећи текст", истиче се у саопштењу Министарства државне управе и локалне самоуправе.

За шест невладиних организација неусвајањем европских препорука неће само остати несклад с међународним стандардима, већ ће се и знатно ограничити учешће грађана у одлучивању.

"Венецијанска комисија је такође указала на спорност намере да се грађани информишу и то да их Влада информише о томе који су разлози за и против прихватања референдумског питања, јер је спорно да то уопште ради Влада, то би требало да раде тела која спроводе референдум попут РИК-а", сматра Немања Ненадић из Транспарентности Србија.

Стручњаци кажу и да су стандарди добре праксе да се правила усвајају много пре примене. У случају новог Закона о референдуму, то неће бити могуће – примениће се одмах по усвајању.

"Венецијанска комисија је спремна да прихвати ту брзину у доношењу закона под условом да закон заиста задовољава оне основне макар стандарде Венецијанске комисије. У овом поступку промене Устава нема финала и нема ничега без кључне речи грађана на референдуму – стари закон је превазиђен и он је из 1994. године, мењан '98. године и нужно је да морамо донети у овом кратком периоду нови закон", напомиње проф. др Владан Петров, професор Уставног права и члан Радне групе за израду акта о промени Устава.

Упућени немају дилему неопходан нам је ваљан Закон о референдуму, не само због уставних промена већ и због бројних питања на локалном нивоу.