Када ће дечји бракови постати прошлост

Џељана је имала свега 14 година када је ступила у први брак. Данас са тим, али и нешто другачијим искуством, на тај период живота гледа сасвим другачије.

"Долазе да нас запросе, пристанемо на све то. Младе смо, не знамо шта нас све чека. Копирамо једна другу све док не схватимо да то није оно што желимо", истиче Џељана Тоскај.

За девојчице своје и туђе има поруку и став.

Поручује да неће дозволити својој деци да тако млада ступе у брак. Прошла сам кроз све то и не желим да то доживе моја деца, додаје Џељана.

Невладина организација "Праксис" наводи да свега 43 одсто центара за социјални рад има посебну евиденцију о дечјим браковима.

Према резултатима њиховог истраживања, центри су интервенисали само у трећини детектованих случајева. То, кажу, ипак није проблем само оних који се баве социјалном заштитом.

"Сви чиниоци у друштву су надлежни: од здравствених, образовних, педагошких асистената. Након центра ту је полиција, тужилаштво и судство", наглашава Невена Марковић из НВО "Праксис".

Прво пријава па реакција Центра

У центрима за социјални рад подсећају да они могу да интервенишу када сазнају за ризик од дечјег брака или ако добију пријаву. Ни од невладиног сектора нити од ромских медијатора, кажу, нису добијали пријаве.

Кажу да је потребно да сви надлежни дечји брак виде као злоупотребу детета и да реагују.

"Јасно је да је злоупотеба ако девојчица с 14 година преузима улогу одрасле жене, а следи и родитељство без физичке и емоционалне зрелости", истиче Сања Кљајић из Републичког завода за социјалну заштиту.

Наводи и случајеве девојчица од 10 година које су ступиле у брак.

Статистика каже да је међу жртвама дечјих бракова тридесет троје без родитељског старања, док 158 има једног или оба родитеља. Нема разлике између урбане и руралне средине, али се показало да су сиромашнија и изолована насеља у већем ризику.