Грађани Бачке Паланке даноноћно бране шуму од сече – симбол су еколошког отпора у Србији

Сваку ноћ и дан, на минусу, они су у шуми и пазе да се звук моторне тестере ту више никада не би чуо.

"Телима нашим дежурамо да не дођу да секу и да не однесу ово што су посекли, јер три комисије – једна међународна и две наше треба да дођу да стање на терену сниме и да виде која је то штета", каже Александра Жубор.

Али управљач тврди да је тако морало.

"Зато што је ова шума завршила свој животни век и то се на терену врло јасно види, јер је шума почела да се разграђује", поручује Марко Марковић из Јавног предузећа "Војводинашуме".

Грађани не верују у та објашњења и показују нам Ф ознаке на већ одсеченим стаблима, за које тврде да је дрво прве класе. На сваком стаблу су и написали колико вреди. Иако у "Војводинашумама" тврде да ће ту поново расти храст, грађане брине да се прави простор за клонску тополу.

"Која је јако штетна по здравље људи, поготово наше деце. Иначе, све је овде у Србији за нашу децу. Према томе, ми смо ту да одбранимо кисеоник за нашу децу", поручује Александра Жубор.

Угрожени и Багремара и Парк природе "Тиквара"

Кисеоника има мање у целом граду, јер се секло и у заштићеном подручју Багремаре, а Парк природе "Тиквара" такође је остао без многих стабала.

"Ово је једна мала оаза остала. Ово није ни шума, ово је сегмент шуме који је остао нама", наглашава Мирко Кондић.

Ту је једина шума мочварних чемпреса у Србији. Стара је око 80 година, а ово дрвеће може да живи до 700 година. Грађани су забринути зато што су у плану Националне регатне стазе, која би требало да буде изграђена на том месту, видели да би неко од ових дрвећа могло да буде посечено.

Дрворед са више од 100 стабала симбол је града, али и једино место одакле је могуће ширити ову специфичну врсту.

"Представља једину семену састојину мочварних чемпреса у Србији, која је регистрована као семенски објекат", објашњава Станислава Станковић из Удружења "Аквила".

Хоће ли остати стабла мочварних чемпреса?

У Парку природе тврде да шума остаје. "Она дрвећа која буду у води и буду сметала кајакашима само ће се та дирати. Али кажем максимално то може бити пар дрвећа", истиче Дарко Божовић, директор УСР "Тиквара".

Не може ниједно, тврде у Покрајинском заводу за заштиту природе, јер је дрворед и даље под заштитом, могућа је само санитарна сеча, али уз њихово одобрење.

"Не може да се изађе да се исече тек тако, него то мора бити плански и аргументовано и оправдано", наводи Ласло Галамбош, Покрајински завод за заштиту споменика природе.

На питање да ли је већ неко тражио дозволу за сечу, одговора да према њиховим сазнањима није.

Грађани кажу да се санитарном сечом уништио идентитет некада зелене Бачке Паланке и зато су покренули прву Народну иницијативу након 30 година у граду. За три дана сакупили су готово 5.000 потписа, којима траже да се све сече зауставе, преостале шуме прогласе природним добром, а да се на месту посечених засаде врсте које су ту некада расле.