Сви знамо "Мог рођака са села", а он је био инспирација за лик пуковника Вранића

Јован Милановић је генерал потпуковник Војске Југославије у пензији. Официр и војни обавештајац рођен је 1941. године. Сведок је историје. Лично.

Године 1985. тада потпуковник Југословенска народне армије, аналитичар у центру за стратегијске процене добио је понуду да постане војни изасланик у Алжиру. Војни врх га је детаљно проверио, а занимљив је и састанак код једног од генерала ЈНА.

"Каже ми генерал: Ти си пристао да идеш у Алжир? Ја му кажем да нисам сигуран, али да сам био суочен са немогућности да одустанем. Онда ми је он поставио следеће питање: Како мислиш постати генерал? Ја сам се збунио, нисам могао да поверујем да ми неко поставља такво питање, када сам ја тек две године у чину потпуковника и имам још две, као и три до четири године у чину пуковника. Размишљати о генералском чину у наредних шест година, било је преамбициозно", присећа се тог разговора Милановић у интервјуу за емисију Дозволите...

Боравак у једној пријатељској и савезничкој земљи, био је пун изазова јер су СФРЈ и Алжир имали веома развијену војно-економску сарадњу. Ипак од самог почетка било је изненађења.

"Морам да вам кажем један искрени исказ, био сам привилегован у односу на колеге изасланике који су одлазили у неке друге земље. Можда је неко мислио да су изазови Париз, Лондон или Вашингтон, али ја у том тренутку нисам тако размишљао. Познавао сам доста историју тих простора, знао сам у каквом су односу биле наше две земље и знао сам да ће ми бити отворена сва врата, без да будем праћен, односно ће ме неко посматрати као официра страних оружаних снага", објаснио је Милановић.

Пријатељство и сарадње учинили су обавештајни и војно-дипломатски рад тада потпуковника Јована Милановића специфичним. А посла је било много. Југословенски утицај је био толико јак да су наше фирме преузеле посао изградње аеродрома у главном граду Алжира од америчке компаније "Локид Мартин".

Потпуковник Милановић је током службе у Алжиру постао пуковник. Открио је операцију Голф 88, о којој не жели да говори за јавност, али се материјал налази код наших безбедносних структура већ три деценије. Септембра 1990. године враћа се у Југославију која је пред распадом. Враћа се у Генералштаб ЈНА.

"И тад сам постављен за шефа ресора за геостратегијске анализе и процене. Ту сам имао једну екипу изабраних људи у чину пуковника који су такође већ били добри аналитичари и ту сам остао до 1993. године. Ја сам уствари био главни носилац свих анализа у време претпочетак распада Југославије и у време рата у Босни и Хрватској. Испод мог пера су излазиле све анализе које су касније биле предмет разматрања у врху Генералштаба", каже Милановић.

Напредовање у каријери се наставило. Уследио је позив у кабинет новог начелника Генералштаба Војске Југославије Момчила Перишића. А годину дана касније уследио је и, како се касније испоставило најпознатији задатак, Јована Милановића. Прикривени обавештајни рад у Бриселу, срцу НАТО-а.

"Крајем јесени 1994. године имајући у виду догађаје који се дешавају у Босни, а посебно америчку и НАТО агресивност на том простору, затим појава различитих побуна на КиМ, оцена је била недвосмилсена да, а имали смо и неке информације, ће се наставити цепање земље до нивоа покрајина", истиче Милановић околности које су биле у том тренутку, непосредно пре његовог одласка у тајну мисију у Брисел. 

Прича генерала Јована Милановића наставља се у наредној емисији Дозволите... И то о обавештајном раду у Бриселу.