Сваки шести пар у Србији не може да добије дете, са каквим се мукама сусрећу

Гостујући у Београдској хроници, Сандра Јовановић из Организације "Шанса за родитељство" је рекла да се будући родитељи најчешће жале на ограничење у смислу старосне границе, администрацију, слабу психолошку подршку, на неразумевање људи из околине.

"Врло често околина не разуме проблем неплодности па долазимо до тога да просто кажу неке реченице које нису пригодне и које људе заболе. Има више проблема, ово је слојевита тема и не можете јој прићи са једне стране, захтева да је некако обухватите са свих страна", рекла је Јовановићева.

Одговарајући на питање шта ће им бити лакше од понедељка, она каже да ће ново упутство које треба да донесе Републички фонд за здравствено осигурање променити ситуацију, а то је неограничени број поступака вантелесне оплодње са старосном границом за женског партнера 43 године.

Мањи психолошки притисак 

"Ограничења од три поступка је било мало, јер велики број парова не добије дете ни након трећег покушаја и сада се омогућава да настављају да покушају и да добију бебу", каже Јовановићева.

Када знате да имате три покушаја, након последњег покушаја уколико нисте добили дете осећате велики психолошки притисак, указала је Јовановићева.

Према њеним речима, психошки притисак ће бити мањи, ако знамо да нема ограничења у броју.

Најчешће су парови одлазили у иностранство због процедуре донације јајних ћелија, спрематозоида и ембриона, то је био главни разлог, цена је код нас од три до пет хиљада евра, а процедура донације је скупља.

"Код нас се не ради, надамо се да ћемо имати донацију решену, након треће процедуре уколико не добијете дете морали сте да наставите да плаћате. У овом случају не бисте имали ту ситуацију да парови морају да плате", истакла је Јовановићева.

Препрека за донирање 

Каже да је препрека у Србији за донирање што нема донора и истиче да у другим земљама постоји систем који дужи временски период ради.

"Код нас тај систем не ради, имамо закон, правилник, банку репродуктивних ћелија, али за сада нема довољно медијске кампање, постоји надокнада која се даје донорима, али то код нас није регулисано", рекла је Јовановићева.

"Били смо на корак да то решимо пре епидемије. Тако да ћемо сда покренути причу. Неким паровима просто то није опација, они морају да иду на донацију", рекла је Јовановићева.

У Центру за вантелесну оплодњу оформљен од стране Министарства здравља се трудио да информише људе, направљен је водич, бесплатан национални број 0800 333 030 на који сваки пар може да добије све информације о вантелесној оплодњи.

Како каже, у мањим местима се теже говори о проблему, теже се тежи карешењу проблема, осећај стида је присутан. "Трудимо се да пробјемо баријере", каже Јовановићева и закључује да решење треба тражити код лекара.