Млади желе да раде, па макар и ван своје струке

Март је месец који би многи најрадије да забораве. Међу њима је и млади туристички радник, који је затварањем хотела у којем је радио остао без посла, али не и без идеје чиме би у новонасталој ситуацији могао да се бави.

"Нисам седео скрштених руку, користио сам предности интернета за онлајн туре за туристе из света путем популарних платформи. Такође сам радио на томе да своје вештине унапредим тако што сам пратио онлајн лекције туристичког вођења", каже Мирослав Милошевић.

Своје вештине и знања, двадесетосмогодишњи Мирослав усавршавао је и кроз различите послове које је обављао, што ће му, верује, помоћи у потрази за новим.

Шта се тражи 

Највише радних места тренутно има за оне који желе да раде у области трговине и транспорта и, увек актуелном, ИТ сектору. За већину послова, непромењени су услови који морају да се испуне да би се уопште конкурисало.

"Сад је већ негде страни језик прва и основна ствар коју би можда требало да знате за нека висококвалификована занимања. Са друге стране, оно што је сад неопходно и што се већински тражи јесте познавање интернета и интернет алата, друштвених мрежа и рада на интернету и уопште у дигиталу. То су савремене технике које су младима неопходне и које млади генерално знају па могу да испуњавају те квалификације", каже Милош Турински из Инфостуда.

Већина ради ван своје струке 

Чак иако млади испуњавају одређене квалификације, то често, није гарант да ће пронаћи одговарајући посао.

Истраживања показују да чак две трећине младих ради изван струке за коју су се школовали, каже Стефан Ђорђевић, генерални секретар КОМС-а.

"Млади желе да раде чак и по цену тога да не раде у струци, и толико висок проценат младих који желе да раде посао за који се нису школовали показује да су млади заправо спремни да раде. И та нека претпоставка да су лењи и да само желе да буду у оквирима оног што су студирали, просто није тачна. Али оно што је отежавајућа околност јесте положај младих на тржишту рада", каже Ђорђевић.

Коме је најтеже 

Најтежи положај на тржишту рада имају млади нижег степена образовања, који долазе из нижих друштвених слојева и руралних подручја, а флексибилном тржишту рада какво је данас, прилагођава се ко како уме.

"Било би неопходно да се младима обезбеде адекватни радни услови и адекватна правна заштита о било ком облику рада. Постоје многа законска решења која су адекватна, добра али која се не поштују и ту мислим врло често на прековремени рад који није плаћен, прековремени рад који није добровољан, рад у сменама без сагласности, да не говоримо о женама и младим мајкама које врло често морају да одустану од посла да би могле да се баве својом децом", каже Драган Станојевић социолог.

А млади данас као и њихови родитељи некада желе једно - да раде, зараде и себи омогуће самосталан и квалитетан живот. На то ће, бар још неко време, причекати више од 100.000 незапослених младих људи, који своју шансу за посао траже преко Националне службе за запошљавање.