Отворен Салон Нобеловки, премијерка поручује да борба за равноправност не престаје

Србија је на Међународни дан жена добила Салон Нобеловки. Поставка у част свих добитница Нобелове награде за књижевност, јединствена у свету, отворена је у Музеју књиге и путовања, с намером да се промовише значај и улога жена у друштву као и њихов допринос књижевности.

Швеђанка Селма Лагерлеф прва је добитница Нобелове награде за књижевност. Уручена јој је 1909. године - пре него што су жене добиле право гласа у Шведској. Пет година касније изабрана је за првог женског члана Шведске академије.

Осим ње, у Салону почасно место за сада има још oсам од укупно 15 добитница престижног признања. Изложене су њихове фотографије, а свака има и своју столицу - поклон амбасада држава из којих долазе. Представљена су награђена дела и њихов превод на српски језик.

Председнице Владе Ане Брнабић је говорила о непрестаној борби за равноправност, као и о великом доприносу жена у друштву.

"Борба за равноправност не престаје и можемо рећи да смо далеко догурали, али и да је много борбе пред нама. Данас смо изабрали тему која на својеврстан начин то и показује. Не само тема женског стваралаштва, него и тема Нобелове награде", рекла је председница Владе.

Истакла је да је Нобелова награда показатељ тога колико су жене у свету још увек у подређеном полажају и указала на чињеницу да је свега 15 добитница овог признања.

Подсетивши на богату и бурну историју прве жене архитекте Јелисавете Начић, она је казала да је њен необичан живот увек био вођен личним уверењима и слободи без страха.

Шеф мисије Европске уније у Србији жељу за успостављање равноправности полова показао је цитирајући Урсулу фон дер Лајен - прву жену која је дошла на чело Уније.

"Равноправност полова је основни принцип Европске уније, али још није преточен у стварност и примењен у бизнису, економији, политици, друштву...Тај приницип достићи ће пун капацитет само ако у целини искористимо таленат и разлицитост. Али, коришћење половине светске популације, половине идеја и половине енергије, није довољно", рекао је Сем Фабрици.

Стотину десет година од када је Селма Лагерлеф постала прва жена добитница Нобелове награде, јавности је први пут приказан њен лични запис из 1917. године.

"Ради се о оригиналном раду, разгледници са рукописом Селме Лагерлеф. Како се навршило 110 година од како је госпођа Лагерлеф добила Нобелову награду ми смо успели да из Америке набавимо разгледницу са њеним оригиналним рукописом", указао је Виктор Лазић, председник Удружења Адлигат.

У нади да и Србија ускоро добије Нобеловку, симболично је остављена празна столица. У Салону се за сада могу видети лични предмети Исидоре Секулић, Десанке Макимовић и Гроздане Олујић, књижевница које су својим животом и радом обележиле XX век.

Салон Нобеловки у Музеју књиге Удружења Адлигат отворен је за групне посете четвртком и петком од 10 часова, а суботом од 11 часова.