И када би се укинуо саобраћај, Београд би и даље био загађен

У градском Секретаријату за заштиту животне средине наводе да су 2016. године донели акциони план који истиче ове године, којим је између осталог било прописано да се смањи број индивидуалних ложишта у Београду.

Према подацима Секретаријата, индивидуална ложишта су највећи загађивачи ваздуха у нашем главном граду. Резултат за четири године – 22 индивидуална ложишта мање.

"Град сада, са Секретаријатом за енергетику који је једна карика у ланцу за побољшање квалитета животне средине обезбеђује фонд који ће на одређен начин вршити субвенционисање индивидуалних кућних ложишта. Као што смо ми радили за јавне објекте, тако ћемо покушати да вршимо субвенционисање индивидуалних кућних ложишта за прикључивање на топлодалековод или гасовод", рекла је за РТС Ивана Вилотијевић, градски секретар за заштиту животне средине.

Додала је да се квалитет ваздуха у Београду не би побољшао у потпуности, према подацима Градског завода за јавно здравље, када би се саобраћај у Београду у потпуности забранио.

"Сваки дан имамо разговоре, сваки дан доносимо одлуке. Београд сваки дан ради", истакла је Ивана Вилотијевић.

У документу о мерама које су градске власти предузеле како би квалитет ваздуха у престоници био бољи наводи се да су купљени аутобуси са евро-5, евро-6 моторима, изграђена бициклистичка стаза, проширена пешачка зона и купљена три еколошка трактора са еуро-4 моторима.

Ненаменско трошење новца 

Еколошки центар "Станиште" из Вршца је радио анализу у периоду између 2010. и 2018. године и њихови подаци показују да више од половине општина у Србији новац од еколошке таксе није трошило наменски.

Према њиховим подацима, уместо за заштиту животне средине, тај новац трошио се, између осталог, на изградњу путева, на водовод, на канализацију, на куповину аутобуса.

У њиховом извештају може се прочитати да је за осам година у буџет на име еколошке накнаде уплаћено 48 милијарди динара, а да је тек трећина, односно око 14 милијарди утрошено наменски.