До средине септембра 10.000 дигиталних учионица

Младен Шарчевић је гостујући у Дневнику РТС-а рекао да постоји велики број реконструисаних школа. 

"Ово је већ четврта година. Реконструисано је близу 1.000 објеката. Само из републичких фондова уложено једесетине милиона евра, а толико су уложиле и локалне самоуправе", навео је шарчевић.

Према његовим речима, велики број школа је рађен са више милиона евра - у Прибоју четири милиона евра, близу четири милиона евра у Новој Варошу, Земунска је започела реновирање са три и по милиона.

"Неке школе ће се још реновирати јер су радови свеобухватни. Али, направљен је план где ће деца ићи. Последња је била Медицинска школа у Крушевцу где смо нашли решење због крова који је прокишњавао. Мислим да је са аспекта техничких услова то спремно", истакао је Шарћевић.

До 15. септембра, каже, завршава се и опремање дигиталних учионица.

"Од средине августа до средине септембра се ради 8.000 дигиталних учионица, таква је набавка. И поред оних 2.000 које су урађене током године заокружујемо број на 10.000", навео је Шарчевић.

Додаје да ће сви први разреди у Србији, без обзира у којим су срединама налазе, имати дигиталне учионице.

"Још 500 је резервисано за велике школе, где доминирају прогами за други, пети и шести разред", истакао је министар просвете.

Реформисан курикулум 

Новине су реформисан курикулум, где се "иде на исходе и чекамо резултате 2021. и 2024. године где ће Србија поазати да је ушла у ред високо котираних земаља када је у питању образовање".

"Једносменски рад и други разред гимназије улази у реформу. Дуални профили су подигли број ђака са 4.500 ђакана 7.400, радимо велику реформу целоживотног учења, припремамо се за државну матуру која ће бити 2021. године, тако да имамо још гомилу посла у вези са реформом курикулума која креће масовно у предшколском узрасту. Једносменски рад и целодневна настава обухвата преко 300 објеката ове године", додао је Шарчевић.

Према Шарчевићевим речима, 20.000 наставника је прошло обуке за нови курикулум и начин рада, обуке за ИТ, електронски дневник , јединствени информациони систем у просвети. То су све, како наводи, новине.

Највећи циљ: Стратегија образовања до 2030. године

Унија синдиката просветних радника најављује скраћење часова на 30 минута. Траже наставак преговора око платних разреда.

На питање да ли ће са тим синдикатом да се седне за сто и преговара, Шарчевић је рекао да може да се разговара и да је могло и у јуну да се разговара о томе.

"Они знају да тај посао иде из кабинета премијерке, да је надлежно министарство локалне управе, да сва друга министарства учествују у томе. Ово је штрајк унапред, што би се рекло. Ми имамо још три велика репрезентативна синдиката у просвети и нико то тако није схватио као људи из Уније. Ја мислим да је мало борба измешу синдиката", истакао је Шарчевић.

Током распуста се, наводи, нико није јављао.

"Ја не могу да разумем зашто је тако. За три године било је четири повећања плата, и ево најављује се пето. Та повећања нису мала - четири, шест, девет и десет одсто. Најављује се и пето повећање плаа, од највероватније 10 одсто. То знају просветни радници, тако да не верујем да ће бити масовно. Ако је упозорење и позив то је свакако куцање на отворена врата", навео је Шарчевић.

Највећи циљ за ову годину је, наводи, да се уради Стратегија образовања и науке до 2030. године.

"Ми по овој стратегији 2020. године смо успели да достигнемо реализацију на 95 одсто, иако је стартна позиција била на 25 одсто пре три године. Добили смо најбоље оцене Европске комисије и ако поставимо добро циљеве онда знамо да је тај пут утабан, и да су припрема и реализација кренуле заједно", казао је Шарчевић.

Министар просвете је ђацима, а нарочито првацима пожелео срећну и успешну нову школску годину.