Свечана академија поводом присаједињења Војводине Србији

Низом догађаја у Новом Саду обележена је стогодишњица присаједињења Војводине Краљевини Србији.

Свечана академија у Српском народном позоришту почела је интонирањем химне "Боже правде", а окупљенима су се обратили председник Србије Александар Вучић, председник Покрајинске владе Игор Мировић и српски члан Председништва БиХ Милорад Додик.

Заједнички су наступили – Војвођански симфонијски оркестар, Београдска филхармонија и Хор Опере Српског народног позоришта.

Вучић је поручио да морамо да се ослободимо заблуда да можемо да објединимо све територије на којима живе Срби али да истовремено морамо да чувамо јединство Срба. 

"Губили смо у протекле три и четири деценије, много. Србија је поново почела да побеђује и у одбрани и заштити националних интерса, али и у развоју земље", нагласио је председник.

Када су то наши преци могли пре 100 година, рекао је Вучић, можемо и ми, а моћи ће и наша деца.

Нагласио је да у неодговорном свету данашњице, свету интереса, великих и малих, могу да преживе само они који имају чврсто корење какве Србија има у својој Војводини, јер само из њега може да израсте дрво слободе које ниједан ветар не може да обори, и које неће давати крваве плодове.

"Присаједињење је остварен историјски сан, сањан непрекидно, о српском јединству, баш како је испевано у химни Светом Сави. Тај сан оствариван је кроз непрекидну борбу и страдање Телекије, патријарха Рајачића, војводе Шупљикца, митрпоплита Стратимировића, Светозара Милетића до Јаше Томића... свих сневача тог великог сна, којима је Змај посветио најзначајнију песму - 'Светле гробове'", рекао је Вучић.

Према његовим речима, "после много погрешних снова, милиона жртава у ратовима, после избеглиштва, после лоших одлука и политика, подела у идеологијама у које смо слепо веровали, када смо расејани по Балкану, данас имамо осећај целине, осећај Србије као централне тачке ослонца и укус слободе, потребан као ретко када у историји".

Зато, због чињенице да смо сами себе у историји много пута "сахрањивали", морамо да пронађемо начин, за себе и друге, на који ћемо бити своји на своме, а без ратова, без капи крви и свог тог ужаса у којем смо често учествовали, убеђени да само кроз смрт можемо да победимо. 

"Морамо да се ослободимо тешких заблуда да можемо да објединимо све територије на којима живи наш народ, али морамо и да сачувамо јединство нашег народа, језик и културу. Ми Срби где год да живимо имамо једну исту српску кошуљу, говорио је Јаша Томић", рекао је председник.

Велика скупштина показала прави пут

Истакао је да морамо да идемо у будућост, и да је то прави пут показала Велика скупштина пре 100 година.

Оценио је да је данашњи дан пре сто година био један од најважнијих у историји Србије, када су велики људи стварали велика дела, а срце и памет јединствено одговорило на исти начин.

Подсетио је да је после распада Аустроугарске монархије Велика народна скупштина Словена прогласила отцепљење од Уграске и присаједињење са Србијом, као и да је дан раније скупштина Срема донела истоветну одлуку.

"Тако су тежње српског народа и борба за оставривање националних права постали стварност", рекао је Вучић подсећајући да смо овог месеца обележили стогодишњису ослобађања отаџбине, Београда и свих других градова где су живели припадници јужнословенских народа.

"Имајући то у виду јесен пре сто година је раздобље наших највећих успеха и тренутак којим смо учинили највећи моменат модерне српске историје. Крунисали вишевековне борбу. Тај један дан 771 посланик донео је једну одлуку, сажмали су све што су желели – један народ од доласка на ове просторе од првог Сремца којег је Свети Сава поставио као наследника", рекао је председник.

Велики допринос Војводине у Великом рату

Подсетивши на историјске податке, две велике сеобе, војне границе, српско војводство, до уклањања слика Фрање Јосифа који је издао српске граничаре, рекао је да је непрекидно расла тежња за присаједињења.

"Србија је, по модерним идејама закорачила, тада далеко испред свих других и победама у Балканским ратовима подигла морал и преузела улогу славенског Пијемонта, а пресељење Матице Српске у Нови Сад био је важан тренутак", рекао је даље председник додајући да је оно што је у Пешти започео Јован Хаџић постао моћни политички инструмент.

Подсетио је и на одлуку Велике скупштине да несрпским и несловенским народима који остају у нашим границама обезбеди сва права. Указао је и на велики допринос који је дала Војводина у Великом рату, подсећајући да су војвођански Срби сачињавали највећи број српске добровољачке дивизије.

Истакао је да смо данас поносни на мађарску браћу, на српско-мађарско пријатељство, јер Срби и Мађари у историји никада нису били ближи.

Обратио се и представницима Републике Српске који су присуствовали свечаној акадамији –председници Жељки Цвијановић и председавајућем Председништва БиХ Милораду Додику, рекавши да Србима нико не може одузети припадност истом роду нити исти језик, нико не може да забрани радост због отворене школе...

"Нека је вечна слава онима који присајединили Војводину Србији. Војводина је Србија, тако ће увек и бити. Живела Србија", закључио је Вучић.

Мировић: Покрајина чврсто срасла с другим деловима матице 

Игор Мировић је поручио да је много дезинтеграционих сила покушавало да Војводину и у протеклих 100 година одвоји од Србије, али се показало да је то узалуд. Истакао је да је покрајина чврсто срасла с другим деловима своје матице, те да и даље постоји и у будућност гледа једино и искључиво као неодвојиви део Републике Србије. 

Подсетивши на текст одлуке о присаједињењу 1918. који гласи: "Прикључујемо се Краљевини Србији, која јемчи слободу, равноправност и напредак у сваком правцу, не само Србима, већ и свим словенским и несловенским народима који са нама живе", Мировић је рекао да је та одлука, коју је једногласно усвојило 757 посланика, Срба, Буњеваца, Мађара, Русина..., на Великој народној скупштини одржаној у Новом Саду 1918. године на данашњи дан, дефинитивно преусмерила ток историје на овим просторима.

Указао је да је та једна реченица била свеобухватан политички програм и проглас о начелима која су водила велике људе, који су доносили великео одлуке – начела слободе, равноправности, заједништва и просперитета за све.

"Слобода која је тада стигла није била само резултат победоносног хода српске војске овенчане славом победника и праведника у Великом рату. Њена величанствена победа и велике жртве само су створиле политичке услове за демократску сублимацију дуге вишевековне борбе, такође плаћене великим жртвама, борбе чији симбол је био и остао Светозар Милетић", рекао је Мировић.

Истиче да се зато 25. новембар 1918. године може означити као дан у којима су се остварили снови.

"Данас када обележавамо 100 година од одлуке о присаједињењу, за мене кључно питање гласи да ли је век који је прошао потврдио исправност и, што је још важније, остварење начела у тој одлуци сажете. Дубоко верујем да јесте, слобода која је тада извојевана пролазила је кроз огромна искушења, али је сачувана и као реални оквир у којем могу да се остваре и друга начела", навео је Мировић и истакао да искушења није било лишено ни начело заједништва.

Истакао је да је начело равноправности потврђено у складу националних, професионалних и културолошких различитости које у покрајини владају и данас, из чега је природно проистекло и начело просперитета.

"Управо је у Србији Војводина своју привреду, економију уопште, издигла на незамислив ниво, а новосадски Универзитет постао је образовна институција релевантна у глобалним оквирима", додао је Мировић.

Додик: Желим да сарадња буде још већа 

Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик рекао је на академији да је на Аранђеловдан пре 100 година српска војска ослободила Бањалуку, донела слободу и да су све општине бањалучке регије и њих 12 уз Дрину тражиле присаједињење Србији.

"Нажалост, мало позната чињеница, али и нереализован захтев. Ми тако и данас гледамо у Србију, јер је то наша земља, јер је снага Србије и њено јединство наш понос", поручио је Додик.

Као политичар и председавајући Предсендиштва БиХ, поручио је да треба очувати регионалну стабилност, Дејтонски споразум и уважавати међународни конктекст.

"Сада ћу мало као Србин. Жао ми је што нисмо заједно, жао ми је што те 1918. нисмо и ми били у истом овом подухвату, националном и народном. Одупрели смо се много чему. Ја сам Србин нисам босански Србин. Ја сам Србин припадам српском народу. Тако се осећам и верујем да никога не вређа", истакао је Додик.

"Желимо да сарадња и моје Србије и Републике Српске и српског народа буде још већа", поручио је Додик и захвалио председику Србије Александру Вучићу на томе што је одлучено да се важни датуми из наше историје обележвају заједнички.

"Данас Република Српска и Србија сарађују и ово је највиши максимум који смо постигли од постанка РС", рекао је Додик.

Данашњи датум је, наводи, у Војводини, датум поноса.

"Исто тако и нама, али исто тако и мало сете и туге зашто смо ми негде вани на некој другој страни", рекао је Додик.