Откривен споменик краљу Петру Првом у Новом Саду

Споменик је постављен на Тргу републике у Новом Саду и откривен уз песму "Востани Сербије". Висок је четири метра и тежак више од 3,5 тоне, а дело је Уметничке ливнице "Јеремић".

Са постаментом висок је око 10 метара, а има и ћириличне натписе на све четири стране. На јужној страни пише "Петар Први Крађорђевић 1844-1921", на северној "Краљ Србије 1903-1918". На западној страни је грб Краљевине Србије, а на источној пише "Рума, 24. новембар 1918, Нови Сад, 25. новембар 1918".

Споменик је израђен по моделу академског вајара Зорана Ивановића.

Откривању споменика присуствовали су бројни званичници а грађанима и званицама су се обратили Александар Вучић и Милош Вучевић. Глумац Лазар Ристовски говорио је монолог краља Петра Првог.

Председник је рекао да је пре тачно сто година, на исти дан такође падала киша, и да је сто наредних година загарантовано и "никада никоме другом до Србије неће припадати Војводина".

"Дошли сте зато што сте осетили да је Србија данас притиснута са различитих страна. Да су разне птице црне боје кренуле да зобају све што стигну по нашој лепој Србији", истакао је Вучић. 

Захвалио се грађанима на одлучности да буду уз своју државу и што знају да нема ништа прече од Србије. Поручио је да "нашу земљу нико никада није успео да покори и да то неће успети ни они који то данас покушавају". 

"Добродошао кући стари наш краљу" 

Свој говор почео је речима: "Добродошао кући стари наш краљу, извини јер нам је требало 84 године да схватимо да си победио".

Вучић је указао да је Нови Сад одлуку о подизању баш таквог споменика донео 1934. године, а да је тек данас подигнут, што је брука која иде на рачун свих.

"Теби, стари наш краљу ево коначно и ова част, њен делић који си заслужио. Имали смо владаре који су чинили и добро и лоше, који су учили, који су уводили железницу, дизали школе, али само уз једног иде света реч 'слобода'", нагласио је председник.

Вучић је подсетио да је краљ Петар веровао у слободу још као двадесетогодишњак када је превео есеј "О слободи" Џона Стјуарта Мила.

Тако је и живео и као официр француске легије странаца, устаник у Херцеговини, избеглица, наш краљ, једини у историји који је пешке и у воловској запрези прошао дуг пут преко Албаније до Солуна да бисмо дошли кући до слободе, нагласио је председник.

Додао је да је слобода за коју се краљ Петар борио и изборио камен темељац модерне српске државе. 

"Слободу коју сте извојевали данас добро разумемо као нашу шансу на живот коју немамо право да пропустимо. Данас, на слободном комаду земље поручујемо да ћемо се борити да својим трудом променимо лице Србије. Радићемо и борићемо се за сваки нови пут, модерну фабрику, нова знања, вештине, живот достојан потомака људи који са тобом изборили слободу. Знајући да настављамо ту свету нит коју сте оставили", указао је Вучић.

"Са љубављу, жаром и ентузијазмом градићемо Србију која истоветно брине о свим грађанима Србије. Борићемо се за Србију која има храброст да тражи нова решења за старе проблеме, не дозвољавајући да се одрекне онога што јој је душа и идентитет", поручио је Вучић.

Србија нема намеру да се обрачунава са сопственом историјом

Подсетивши да победнике и славну историју Србије, Вучић је навео да је 100 година било потребно да почнемо поново да будемо то за чим је трагао краљ Петар Први – слободна земља слободних људи и земља која зна своје мане у слободи и исправља их, и препознаје своје врлине у слободи и умножава их.

Та и таква Србија, како је рекао Вучић, 100 година касније поново побеђује у одбрани наших националних интереса и у изградњи боље и напредније економије, нових путева, школа, болница, "свега што је потребно Србину, сваком другом човеку, и Мађару, и Словаку, Русину, и Бошњаку и Албанцу да би живео боље".

"У свој Нови Сад у коме су слободни људи пре 100 година одлучили да буду део слободне Србије и да ту остану заувек, драги краљу добродошао кући, а споменик који откривамо нисмо подигли ми, него твоја дела. Ми смо се само коначно сетили да никада не заборавимо и да ништа прече од Србије немамо. Хвала на слободи. Живела Србија. Војводина и Србија и Србија и Војводина", рекао је Вучић. 

Поручио је и да Србија нема намеру да се обрачунава са сопственом историјом, већ само да из ње учи и извлачи добре ствари.

"Да умањујемо грешке и умножавамо добре ствар. Поносан сам јер некада, када бисте говорили о споменику краљу Петром Првом знали сте да је било немогуће. У комунизму, али и посткомунизму, неке друге снаге које нису желеле да одају почаст српским ослободиоцима на разне начине су то спречавали. Данас то више није случај", каже Вучић.

Трајно сведочанство великом владару 

Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић рекао је да је Нови Сад поносан што је добио споменик који је трајно сведочанство великом владару. Додао је да је овај споменик сведочанство и Великом рату из којег је српски народ изашао као победник, али са тугом коју читав век носи због језиве голготе кроз коју је пролазио током рата.

"Овај споменик подсећа на понос и част српског народа, на све који су заједно преживели пакао рата и који су отишли бранећи своју земљу како бисмо ми уживали у слободи", рекао је Вучевић и додао да споменик подсећа на сваку жртву српског народа.

Говорећи о краљу Петру Првом Карађорђевићу, Вучевић је рекао да је тај велики владар живео да служи свом народу и симболично дојахао у Нови Сад пре сто година, на данашњи дан, када је на Великој скупштини донета одлука о присаједињењу.

"На споменик су уклесане велике речи краља ослободиоца, да нас од данас па заувек подсећају и уче и да нам не дозволе да одустанемо од најважније борбе, за свој народ, своју државу, достојанство и јединство", закључио је Вучевић.

У подне је у Српском народном позоришту одржана свечана академија. 

Отворен музеј присаједињења Војводине Србији 

Председник Покрајинске владе Игор Мировић и председница Народне Скупштине Републике Србије Маја Гојковић отворили су Музеј присаједињења, који чини стална поставка са низом артефаката који аутентично сведоче о великом историјском догађају и његовим актерима, као и о вишевековној борби Срба за политичка и друга права.

"Овај Музеј заслужили су наши великани и њихово велико непролазно дело. Ово је место незаборава а управо је незаборав најмање што смо дужни за све оно што су за нас учинили", изјавио је председник Мировић.

Одлука о Присаједињењу била је демократаска сублимација вишевековних напора низа великана на челу са Светозаром Милетићем, који је био и остао симбол слободе и страдања за слободу и права свог народа, додао је Мировић.

Председница Скупштине Србије Маја Гојковић истакла је на отварању да смо и данас поносни на велику победу коју су извојевали наши преци и историјску одлуку о присаједињењу које су донели пре једног века.

"Музеј присаједињења, у којем данас сви уздигнуте главе стојимо, има огроман национални значај, представља симбол њихове неустрашиве борбе за слободу, као и да ће као вечно подсећање на ту борбу остати новим покољењима", рекла је Гојковићева.

Велика народна скупштина у Новом Саду прогласила је присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији 25. новембра 1918. године.