Дигитална (р)еволуција у Србији

На подијуму европски шампион – Исланд, где 98 одсто становништва користи интернет. Естонија је шампион у другој категорији – 99 одсто услуга јавних служби доступно је преко интернета, који је, кажу, у тој земљи најслободнији.

"На седницама Владе не користимо папир. Као премијер дигитализујем десетине докумената сваког дана својом дигиталном личном картом на свом телефону. Имамо закон по којем Владина тела не могу да траже од грађана податке које нека од државних служби већ има", рекао је естонски премијер Јири Ратас.

Његова колегиница са Исланда Катрин Јакобсдотир истиче да у њеној земљи 86 одсто одраслих има паметне телефоне, што их чини светским рекордерима.

"Ово је углавном због друштвених мрежа, на Фејсбуку је 93 одсто људи. А када оду на мреже, највише их занимају храна и рецепти", истиче Катрин Јакобсдотир.

Србија можда није земља револуције, али јесте дигиталне еволуције.

"Увели смо рачунарство и информатику као обавезан предмет у основним школама. Уводимо и дигиталне уџбенике како би образовање било забавније, флексибилније, а знање лакше усвојено и како бисмо спремили децу за послове будућности – како би мала земља попут Србије била победник у четвртој индустријској револуцији. Тренутно улажемо напоре да све податке с папира пренесемо у електронске базе", објаснила је Ана Брнабић.

Европско ИТ тржиште годишње вреди 660 милијарди евра. Будућа економија ће бити заснована на знању и интернету.

"Немачки инвеститори у Србији желе да се прошире у 2019."

Нова знања и технологије долазе и са компанијама. У Србији послује више од 400 немачких предузећа и запошљавају 52.000 радника.

"Видимо доста потенцијала који можемо да реализујемо, посебно када је реч о улагању и стварању радних места у области истраживања и развоја. Као земљи са старијом популацијом, потребна нам је помоћ где год је могуће, а то је на крају добро и за вашу земљу", указао је Мартин Ванслебен, председник УО Савезног удружења немачких привредних комора.

Поново је отворено питање доласка немачког "Тениса". Брнабићева каже да о томе данас није било речи.

"Они би били важан инвеститор у Србији, и један су од инвеститора са којима ми разговарамо. имамо у овом тренутку најаве неких постојећих немачких инвеститора у Србији који желе да се проширују у 2019. и у овом тренутку се на то фокусирамо", рекла је премијерка и додала да не може да прецизира који су инвеститори у питању.

Неретко пословима врата отвара или затвара политика. О томе ће бити речи на вечери коју приређује канцеларка Ангела Меркел.

"Сигурно ћемо разговарати и о Косову и Метохији, питању у којем се разликује шта ми мислимо да би могло да буде решење за дугорочну нормализацију односа, од тога шта Немачка мисли. Немачка је увек била конструктиван партнер", рекла је Брнабићева.

Медији у Немачкој увелико одмеравају њену снагy након резултата последњих избора, а после најаве повлачења 2021. већ пишу и о постмеркел-ери.

Ослушкује и сама ЕУ. Свакако не цео, али макар део њеног одговора можда се буде чуо вечерас.

Ангела Меркел одржаће говор на вечери коју приређује за учеснике форума.