Oбележен Међународни дан несталих

На конференцији за новинаре Одаловић је истакао да решавање судбине несталих може да утиче на побољшање и стабилизацију стања у региону, а нерешавање, на потенцијално веће проблеме.

"Србија је учинила све што је од ње тражено. На територији Србије немамо информацију о постојању једног јединог гробног места које нисмо истражили", рекао је Одаловић.

Како је навео, Србија је на својој територији ексхумирала 899 тела Албанаца и 450 тела, која су од 1991. до 1995. Савом и Дунавом допловила до Србије, тада су, каже, сахрањена, обдукована, а касније као НН тела ексхумирана.

"Можемо свакога да погледамо у очи без имало професионалног, хуманитарног, цивилизацијског и политичког стида", поручио је Одаловић.

Навео је да се налазимо пред зидом када је реч о надлежнима у Хрватској, БиХ и КиМ када је реч о решавању судбине несталих, те како је нагласио, да ћемо се срести за годину дана на Међународни дан несталих "и бићемо још мање задовољни".

Истакао је да је проблем што се више од 4.500 тела Срба налазе на територији БиХ, Хрватске и КиМ наводећи да у овом тренутку, нема сазнања да постоје тела несталих у Србији.

"Ту настаје проблем и агонија, првенствено породица несталих јер не можемо сви заједно да добацимо до органа и свести оних који морају тај посао да ураде", истакао је он.

Навео је да је владина Комисија за нестала лица Србије присуствовала ексхумацијама 126 тела, а преузела је само два тела из конфликата на КиМ и 52 тела из конфликта у Хрватској при чему се више од 1.000 Срба у Хрватској воде као нестали.

Он је рекао да је у Загребу има више од 900 тела у мртвачницама, а да се од 2012. до 2017. годишње идентификује од 50 до 54 тела.

"Да ли је то неко пројектовао у складу са капацитетима, или је то одобрена квота" упитао је Одаловић .

Истакао је да је на надлежнима да процесуирају одговорне за ратне злочине те да очекује од тужиластава у региону да подигну глас поводом киднаповања и убистава Срба.

Очигледно је, додаје, да су они који су командовали и вршили ратне злочине над Србима ослобођени у Хагу, Приштини, Француској, Загребу и Сарајеву.

"То је нешто што не треба да се ради. Они морају да се склоне са политичке јавне сцене зарад добрих односа и сарадње у региону", казао је Одаловић.

Фотографије личних предмета лица несталих  

Према подацима Међународне организације Црвеног крста, данас се још увек трага за 10.416 лица од којих су 4.075 Срби.

Међународни комитет Црвеног крста у сарадњи Координације српских удружења породица несталих у Скупштини града поставили су изложбу фотографија личних предмета лица несталих у сукобима на простору бивше Југославије.

Председник те Координације, Драган Пјевач каже да правде за породице несталих нема, те да Хрватску жртве не занимају, наводећи да већ месецима стоји плоча са усташким поздравом "За дом спремни" на улазу у Јасеновац.

"Не треба робовати прошлости али се према њој треба одредити ", истакао је Пјевач.

Он каже да на Косову није било суђења за ратне злочине над Србима и да нема ексхумације и идентификације српских жртава.

"Правду ћемо тешко добити али не смемо одустати да је тражимо", рекао је Пјевач и истакао да се Координација удружења залаже и за правду за туђе жртве и да се стиди својих сународника који су чинили ратне злочине над другим народима.

Истакао је важност успостављања евиденције жртава, те да Координација већ три године безуспешно тражи састанак са председником Србије са којим би разговарали о проблемима у вези са трагањем за несталима.

Пјевач је рекао да је "Зид плача" постављен испред Дома Народне скупштине непримерен и да не треба да буде на том месту без дозволе родбине несталих.

"Нема нико право да поставља слике њихових најближих, а посебно је болно ако се оне нађу у блату и да неко по њима гази", рекао је Пјевач, што је изазвало негодовање Симе Спасића из Удружења породица несталих и киднапованих на КиМ које је поставило "Зид плача".

Милорад Трифуновић, председник Удружења породица несталих Срба са КиМ, истиче за РТС да суд за злочине ОВК-а почиње да ради, али да још нико из тог суда није дошао да са Удружењем разговара, и да покуша да добије неки податак. "Ми се налазимо у тзв. безваздушном простору", каже Трифуновић.

Након конференције за новинаре у Скупштини града, породице несталих отишле су до Ташмајданског парка где су положиле цвеће на споменик свим српским жртвама страдалим у ратовима од 1991. до 2000. године на простору бивше Југославије.