"Потребно да Скупштина разматра извештај Омбудсмана"

Јанковић је на скупу "Кључни налази из годишњег извештаја Заштитника грађана за 2016. годину" подсетио да парламент није разматрао извештаје Омбудсмана ни за 2014. и 2015. годину, истичући да би скупштина као пример осталима морала да поступа законито.

"Неопходно је да скупштина што пре разматра извештај, прво на одборима, а затим и на пленарном заседању", рекао је Јанковић, наводећи да се често поставља реторичко питање – зашто Заштитник грађана критикује, када има добру плату, што, како каже, показује да се не разуме суштинска улога Омбудсмана.

Како је рекао, Заштитник грађана је дужан да указује на недостатке у раду органа јавне власти и да доприноси будућем поступању и додао да ће се трудити да допринесе да власт онда када је лоша не буде лоша, а када је добра – да буде још боља.

Навео је да је као плод неразумевања у 2016. години одржан тренд умањења улоге Заштитника, кроз оспоравање рада путем медијске кампање, а изостала је и прописана сарадња појединих државних органа са том институцијом.

Јанковић, међутим, наводи да охрабрује то што су државни службеници и већина рукводилаца у управи одржали добар ниво сарадње са Зашитником, те да је опстала свест о унапређењу положаја свих грађана.

"Међутим, уместо да се ојача положај Заштиника, током 2016. започете су активности ка смањењу његове надлежности. Најављено је увођење посебног Омбудсмана за заштиту права детета. Апсурд је да се органи власти чија је дужност да обезбеде заштиту залажу за увођење бољег механизма који њих треба да контролише. Унапређење права се постиже унапређењем рада органа власти", рекао је Јанковић.

Он наглашава да се поштовање људских права и владавина права морају прихватити као неоспорне вредности за које се Србија определила.

Вршилац функције Заштитника грађана поновио је да је у извештају за 2016. годину наведено да је у Србији забележена неповољна економска ситуација и недостатак правне сигурности, те да активности на унапређењу општег стања још нису дале резултате.

Највише су се, каже Јанковић, кршила социјална и економска права, додајући да се трећина жалби прошле године односила на лошу управу, на њен неблаговремен рад и немаран однос према послу и погрешну примену права.

"Указали смо да су посебно рањиви били сиромашни, деца и млади, старији, жене, жртве насиља, припадници ЛГБТ, припадници националних мањина, пре свега Роми, оболели од тешких болести, избеглице и други мигранти, али и организације и појединци који су заговорници људских права", навео је он.

По питању слободе изражавања и стања у медијима, Заштитник је констатовао да се стање није променило у односу на 2015. годину.

Додао је да се реформа јавне управе задржала на концепту и да није доживела отелотворење у пракси, те да се није одговорило кључном изазову, професионализацији, деполитизацији и рационализацији запослених.

Јанковић је истакао да у Србији постоји висока стопа незапослености, да су примања ниска, најнижа у региону, те да су се грађани најчешће обраћали Заштитнику због неповољног положаја код послодаваца, неуплаћених доприноса, рада на црно.

Додао је да јос увек није донет закон о бесплатној правној помоћи, а да и даље постоји баријера у приступу правди према материјално угроженом становнисту и групама.

Заменица Заштитника грађана Гордана Стевановић навела је да је држава забележила напредак у нормативном делу, подсетивши да су измењени одређени закони, између осталог Кривични законик.

Као корак напредак навела је Закон о спречавању насиља у породици, али је указала да су и раније постојали прописи по којима су надлежни органи могли да реагују, те да је у 12 случајева фемицида утврђено да је било пропуста у раду службеника.