Обележена 17. годишњица НАТО агресије у Варварину

Премијер Србије Александар Вучић је, током обраћања у Варварину, рекао да су на данашњи дан пале прве бомбе, које су наставиле да падају наредних 78 дана убијајући мушкарце, жене, децу; уништавајући путеве, фабрике, мостове, школе.

"Убијали су људе покушавајући да убију Србију", рекао је Вучић.

Премијер је истакао да ће 24. март бити уклесан у историју.

"Ноћ 24. марта те 1999. памтићемо заувек као једну од најтежих ноћи за нас као народ, али данас зато усправно и поносно тужним гласом и тихо али јасно можемо да кажемо: 'Убијали сте нас, убијали сте нашу децу, али Србију нисте убили јер Србију нико не може да убије', поручио је Вучић.

Нагласио је да је бомбардовање Србије био тежак злочин, као и сваки рат, и бесмислена агресија и поручио да Србија злочин неће заборавити и да неће никоме дозволити да је покори.

"Србија ће остати земља непокорних и непокорених људи", рекао је Вучић. 

Истакавиши да ништа на овом свету не вреди као суза једног детета, Вучић је породицама страдалих рекао да се пред њима осећа ужасно јадно и беспомоћно.

"Плашим се да вам и данас остајемо дужни и да би по једна реч сваком од вас била мало, склопили бисмо реченицу без тачке на крају. Да се сви претворимо у сузе, мало би то суза било. Зато, преостаје нам само једно – да бар на трен клекнемо, да сагнемо главу, ми, који смо дужници, да бар на трен ћутимо, пред вама, пред свим људима и децом, и свом децом коју смо изгубили", поручио је премијер.

"Бог ће им можда опростити"

Замолио је породице да, ако могу, опросте онима који не умеју да моле за опроштај, који су убијали, "а не умеју ни 'извини' да кажу и никада то неће рећи".

"Наш грч на лицу никада нису желели да виде. Прошло је 17 година од још једног рата у којем је само смрт победила", рекао је Вучић истичући да је то била агресија 19 моћних земаља на једну малу и беспомоћну земљу – "бесмислена и беспотребна, један од покоља који све поруше, а ништа не решавају".

Додао је да за такву агресију нема ни оправдања, ни разлога, ни смисла, и да остаје само опомена – и нама и њима – да ће пред Богом и пред собом морати да признају кривицу.

"Пред Богом и собом мораће да се изјасне за крв, да је то била крв, а не случајност или колатерална штета, да су то била деца, а не борба за демократију и слободу. Бог ће им можда опростити, ми јесмо, али нисмо заборавили", нагласио је премијер.

Истакао је да "нисмо заборавили, да смо запамтили мост на Великој Морави, свако наше дете и лицемерје којим је све то оправдавано".

"Запамтићемо лицемерје којима је све то оправдавано, када се акцији бомбардовања, убијања цивила да име 'Милосрдни анђео'", рекао је Вучић и упитао шта је то милосрдно било у Варварину, Нишу и другим градовима који су бомбардовани.

Премијер је рекао и да је рат који је Србија доживела, агресија, била само вежба за нове ратове и кршење међународног права.

"Данас кад сви заједно патимо због сулудих напада терориста, не треба заборавити чињеницу како је покушавано све заташкати и гурнути под тепих, посебно одговорност", рекао је Вучић и истакао да смрт и злочини не знају за границе и да се не заустављају ни жицом ни декларацијом.

Премијер је приметио и да су народи који су Србију нападили пре 17 године, данас нападнути.

"Пре 17 година смо били на супротним странама, а данас смо на истој страни, што није знак наше слабости, већ наше снаге, величине, да смо умели да устанемо, не заборављајући да опростимо и себе мењамо, као и да оставимо прошлост да почива и гледамо у будућност", рекао је Вучић.

Данас, додао је, Србија има снажне пријатеље на Истоку и искрене партнере на Западу.

Ова земља и овај народ су некад давно притиснути догађајима преварени кренули у зачарани круг, враћајући се стално истим гробовима и истим ратовима, рекао је Вучић.

Задатак је, каже, коначно укидање вере у бољи небески живот и излазак из зачараног круга, и нови пут у живот.

"Србија мора да верује у живот"

Вучић је поручио да је Србија на путу мира и да се неће зауставити, а грађанима да може да обећа само живот, колевке и рад, а да за нове раке, бомбе и смрт више нема оправдања.

"Верујемо у живот, што показујемо тиме што одајемо почаст онима који су животе дали. Можемо само живот да оправдавамо и обећавамо, и то обећавамо пред жртвама пред којима клечимо", поручио је Вучић.

Не дамо више ниједну Милицу, ниједну Сању, јер овој су земљи потребни животи, додао је премијер и поручио присутнима да су овој земљи потребни живи, да су нам потребна деца и школе и сваки облик комуникације.

Додао је да је Србија морала и мора да почне да верује у живот, као и да је морала да крене новим животним путем.

"Није се свет променио, само су уведени нови изрази и нови називи за бесмислена убијања и још бесмисленија оправдања", поручио је премијер.

Туга и сузе не смеју да нас одведу у мржњу упркос томе што они који данас бесне и нападају немају поштовања за жртве.

"Сутра ће сванути нови дан у којем ћемо да наставимо са животима и да бринемо о Србији. Ужасе прошлости не смемо да заборавимо, али не можемо да променимо и вратимо време, можемо да оживљавамо прошлост или да уздигнемо главу и да се сећамо и извучемо поуке", поручио је премијер.

Церемонија обележавања Дана сећања, односно 17. годишњице бомбардовања Србије почела је поменом жртвама у Варварину, где је 30. маја 1999. године на мосту на Великој Морави погинуло 10 грађана, а 17 тешко рањено.

Минутом ћутања одата је пошта свим жртвама НАТО агресије, након чега су премијер Србије и председник Републике Српске, Александар Вучић и Милорад Додик, спустили венце у Велику Мораву.

Војни оркестар извео је химну "Боже правде", а затим су се зачуле сирене за ваздушну узбуну које су грађане Србије 78 дана те 1999. упозоравале на долазак бомби.

После интонирања химне, присутнима се обратио председник општине Варварин Зоран Миленковић, а затим је уследило обраћање премијера Вучића.

Миленковић: Незапамћени злочиначки чин

Председник општине, чија је 16-годишња ћерка Сања такође погинула у бомбардовању моста, рекао је да је то био незапамћени злочиначки чин једне војне силе, да би показала како се сурово кажњава непослушни српски народ, који није имао заштиту Савета безбедности УН и великих сила које су имале право вета.

Истакао је да је тог пролећа у Варварину убијено 10 људи, а да је једна од жртава била и његово дете, које је желело да учи, била бриљантна математичарка и желела да постиже успехе.

"Варварин је тог 30. маја доживео страшну трагедију, убиство 10 наших суграђана и зарад сећања на њих и све недужне жртве сваке године ћемо се окупљати на овом месту са поруком да се никада и нигде не понове ови злочини, а верујемо да ће, ако не овоземаљска, онда божја правда стићи све зликовце који убијају народ зарад остварења својих циљева", рекао је Миленковић.

Захвалио је премијеру Александру Вучићу и Влади Србије на одлуци да се у Варварину обележи 17 година од почетка бомбардовања. 

"Данас, после 17 година, није нам јасна једначина коју су поставили умови омеђени злом, да су знак једнакости поставили између 'Милосрдног анђела' и немилосрдног рушења једне земље. Као да нам није било доста времена смрти, као да нисмо били жељни благостања и демократије... То пролеће не памтимо по великим надама на уласку у 21. век и бујању пролећа, већ по експлозијама, изгубљеним животима, болу родитеља, изгубљеним идеалима", рекао је Миленковић.

Наши уништени животи у тим данима сведоче о дехуманизацији Европе оног доба, рекао је Миленковић и истакао да је мост у Варварину гађан на дан Свете тројице, док су одзвањала црквена звона.

Комеморативном скупу присуствовали су преживели у бомбардовању на Варваринском мосту, породице погинулих у Варварину, председница Народне скупштине Маја Гојковић, изасланици председника Србије, министри у Влади Србије, председник Републике Српске Милорад Додик и министри Владе РС.

На данашњи дан пре 17 година отпочела је агресија НАТО снага на СР Југославију, у којој је убијено најмање 2.500, а рањено и повређено више од 12.500 људи.

Бомбардовање је трајало до потписивања Војнотехничког споразума 9. јуна исте године.

Током тог периода оружане снаге великог броја држава окупљене у оквиру НАТО-а извршиле су бројне нападе на цивилне и војне циљеве који су резултирали великим људским жртвама и масовним материјалним разарањима.

За 78 дана убијено је најмање 2.500, а рањено и повређено више од 12.500 људи.