Пуповац за РТС: Очекујемо обнову политичког дијалога између Загреба и Београда

Председник Србије последњи пут је био у Хрватској 2018. године на позив тадашње председнице Колинда Грабар Китаровић, с којом је две године раније потписао тзв. Суботичку декларацију о унапређењу односа и решавању отворених питања између Србије и Хрватске. Уместо напретка, све је ескалирало јула 2022, када је председник Србије намеравао да оде у приватну посету Јасеновцу и Пакрацу. Уследиле су једна неформална и усмена пријава доласка и две званичне дипломатске протестне ноте.

Да ли ће прва званична посета двојице српских званичника, после дужег времена, и сусрет са хрватским званичницима, на Бадњи дан, променити нешто у односима две државе? 

– Ми очекујемо обнову политичког дијалога, комуникације између Загреба и Београда. Очекујемо почетак обнове комуникацијског поверења између Загреба и Београда, које је у протеклим годинама било озбиљно нарушено и представљало је препреку за било какво озбиљно међусобно комуницирање и приближавање.

То би требало да буде први корак у отопљавању односа, први корак у грађењу комуникације и почетка решавања отворених питања која су на неки начин нагомилана и која оптерећују односе између Загреба и Београда.

Знамо која су најспорнија отворена питања – решавање ратних злочина, питање несталих пре свега... Која ћемо питања најпре решити? 

– Ниједно од тих питања није непознато, колико год политички могло бити тешко. Оно што је важно јесте да се та питања, као што је питање несталих, суђење за ратне злочине, питање начина остваривања комеморативних пракси на људе који су страдали у ратовима на простору бивше заједничке земље, посебно на простору Хрватске, важно је да се та питања деполитизирају и да им се приступи с циљем изградње комуникације и међусобног поверења, с циљем да ниједно од тих питања не буде средство за међусобне притиске или да не буде средство да односи буду жртва тих питања. Да не будемо таоци онога што је ратна заоставштина.

Данас на конференцији потписујете Декларацију о сарадњи са министром за људска и мањинска права у Србији? Је ли тако? 

– Тако је, то је резултат сарадње између представника хрватске заједнице у Србији и српске заједнице у Хрватској, којим ћемо дефинисати наше међусобне односе и створити претпоставке за програмску сарадњу у сфери културе, спорта, и међусобног приближавања ради бољег разумевања.

Званичници две земље су више пута у протекле две деценије имали различите договоре и постигне се напредак, али одмах уследи и корак назад. Може ли овај напредак бити трајнији?

– Овај напредак може бити трајан уколико буде трезвен, уколико не буде еуфоричан, уколико не буде само симболичан и протоколаран.

Уколико се дефинише као прагматичан облик сарадње између две суседне земље, које дели не само међудржавна граница него и граница Европске уније, а које опет имају исте циљеве, а то је чланство у Европској унији.

Сигурност, на југоистоку Европе и истовремено – што је могуће стабилније прилике на простору Западног Балкана.

Да ли постоји сагласност у Хрватској, између председника и премијера те земље, да се односи са Србијом отопле, с обзиром на то да се готово ни у чему не слажу и у јавности размењују тешке оптужбе?

– Тешко је рећи да ли постоји сагласност јер, нажалост, комуникација између председника и премијера је можда и лошија него комуникација између Загреба и Београда овога тренутка.

Али надамо се да то неће бити повод за нова заоштравања између председника и премијера, јер до сада нисмо препознавали неке знакове због који би се то догодило, јер је свима у интересу да се ова отворена питања реше.

Да припадници хрватског народа и српског народа у Хрватској имају миран живот и да с друге стране, Хрватска и Србија сарађују у тако крупним питањима као што је питање контроле миграције, енергетске будућности, и питање мира на простору Западног Балкана.

Хрватска је прославила улазак у Шенген, ових дана мање слави због увођења евра, читамо свакодневно о томе да су цене порасле за 20-30 посто? Како је данас бити купац у Хрватској? 

– Сасвим сигурно да није угодно бити купац у Хрватској, јер су неки велики трговински ланци али и ови мањи, искористили прилику да се прерачунавање цена из куне у евро, заправо претвори у неку врсту њиховог начина корекције цена, односно подизања цена.

То нема везе са улажењем у еврозону као такву, има везе са тиме да је део трговаца искористио прилику да повећају цене, што ће Влада Хрватске морати озбиљним мерама да сузбије јер је то с једне стране компромитовање процеса уласка у еврозону, а с друге стране веома озбиљан ударац на новчанике и трошкове грађана.