Ко, коме и на који начин предлаже промене граница на Западном Балкану - постоји ли "нон пејпер"

Да ли је неслужбени документ тзв "нон пејпер" прешао пут од Љубљане до Брисела? Наводно га је предао премијер Јанез Јанша председнику Европског савета Шарлу Мишелу, у коме наводи да ће међу приоритетима словеначког председавања Унији бити промена граница на Западном Балкану. Од првог човека Владе Словеније стигли су деманти. Сада и од словеначког шефа дипломатије. На седници одбора за спољна питања, која је сазвана по хитном поступуку.

"Те шпекулације могле су се односити на документ који је Бриселу предала Хрватска у вези са БиХ. О том документу, као незваничном, расправљано је у Бриселу прошлог месеца, а придружиле су му се Словенија, Мађарска, Бугарска, Грчка. Наведене државе заузеле су став да БиХ добије статус кандидата за чланство чим за то испуни све услове. Не видим шта ту није у реду. Је ли циљ штетити Словенији, БиХ или и једној и другој земљи и 'пуцати' широм наоколо како би неко ипак ''пао''?", упитао је Анже Логар, министар спољних послова Словеније.

Извештач РТС-а из Брисела, Душан Гајић, каже да незванично такво писмо постоји и стиче се утисак да у Бриселу на неки начин покушавају да купе време и одложе разговор о тој теми за коју се процењује да може бити контроверзна и токсична у овом тренутку.

Осим што се то питање наводно покренуло у премијерском кабинету, према речима хрватског члана Председништва БиХ Жељка Комшића, и председник Словеније, се приликом посете Сарајеву 5. марта, питао - да ли је могућ миран разлаз у БиХ?

Словенија на челу Савета ЕУ од 1. јула

Са потезима Јанше, Пахор није упознат, али потврђује да се у марту разговарало о тој теми.

"На што смо члан Предсједништва БиХ Жељко Комшић и ја јасно казали да они који заговарају такве идеје воде ову државу и цијели регион у нови рат", истиче Шефик Џаферовић, бошњачки члан Председништва БиХ.

Не мисли тако српски члан председништва, верује да је мирно раздруживање могуће унутар БиХ. Између осталог, не разговара се о тој теми, каже Милорад Додик први пут.

"Република Српска не размишља о прибављању своје самосталности на начин да то буде ратни сукоб и зато смо упорни у ишчекивању мировног тренутка, тренутка у коме ћемо мирно тај разлаз учинити реалним", напомиње Додик.

На тему којом се баве словеначки и босански медији, осврће се и бивши дипломата Зоран Миливојевић. Уз ограду, каже, да би у најмању руку било необично да словеначки премијер изађе са том идејом која се не подудара са трансатлатлантским интересима.

"Њихов концепт је да се успостави, односно да се верификују нове границе на Балкану које подразумевају Србију без Косова и Метохије. Дакле, ја бих рекао седам остатака бивше Југославије и то је концепт од којих они не одустају и који подразумева апсолутну заштиту територијалног интегритета и суверенитета БиХ", сматра Миливојевић.

Палицу на челу савета Европске уније Словенија ће преузети 1. јула. До краја године биће и познато да ли и како третирају питање Западног Балкана.