Читај ми!

Мали образложио више законских предлога

Министар финансија Синиша Мали образложио је сет пореских и финансијских закона, међу којима су измене Закона о порезу на доходак грађана. Пореска ће добијати податке о рачунима у реалном времену, изјавио је Мали. Исплата обештећења до 1.000 евра до 31. марта 2022, а исплата корисницима реституције 2022. године.

Мали је објаснио да се кључна измена односи на повећање неопорезивог износа зараде са 16.300 динара на 18.300 динара месечно, чиме се обезбеђује смањење фискалног оптерећења прихода које физичка лица остваре по основу рада.

Мали је рекао да је у циљу подстицања запошљавања предложено продужење важења постојећих олакшица за запошљавање нових лица које су прописане у виду права на повраћај дела плаћеног пореза по основу зараде новозапосленог лица од 65 до 75 одсто, у зависности од броја новозапослених, са 31. децембра 2020. на 31. децембар 2021. године.

Министар је посланицима представио и измене и допуне Закона о порезу на додату вредност, измене и допуне Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, измене Закона о тржишту капитала, измене и допуне Закона о јавној својини.

Исплата корисницима реституције 2022. године

Изменама и допунама Закона о враћању одузете имовине и обештећењу утврђује се динамика и техника емитовања обвезница, ради исплате корисника реституције којима припада обештећење, изјавио је  министар финансија Синиша Мали у парламенту.

"Уколико износ обештећења не прелази 1.000 евра, по кориснику обештећења, овим предлогом закона се омогућава исплата искључиво у новцу, исплатом целокупног износа, и то 31. марта наредне године под условом да су до 30. јуна текуће године добили правоснажно решење", објаснио је министар образлажући предложене измене закона.

Он је додао да је предвиђено да се обештећење у виду државних обвезница Србије врши емитовањем обвезница, једном годишње за износ обештећења који утврђује Агенција на основу донетих решења о обештећењу која су постала правноснажна до 30. јуна текуће године.

Основне елементе обвезница, утврдиће Влада Одлуком о емисији, на предлог Министарства финансија до 30. септембра текуће године, а на основу свих решења о обештећењу која су постала правноснажна од 1. јула претходне године закључно са 30. јуном текуће године.

"Предлогом закона о фискализацији услови за сузбијање сиве економије"

Синиша Мали је изјавио да се Предлогом закона о фискализацији стварају услови за сузбијање сиве економије ефикасније контроле и боље наплате пореза.

Предложено је да примена закона почне 1. јануара 2022. године.

Министар је у Скупштини Србије рекао да се предложени модел фискализације заснива на онлајн режиму који омогућава достављање података о издатим фискалним рачунима Пореској управи у реалном времену у тренутку промета на мало.

То ће, према његовим речима, осигурати да се сваки промет добара и услуга на мало, евидентира преко електронског фискалног уређаја.

"На овај начин стварају се услови Пореској управи за ефикасно праћење и контролу пореских обвезника код којих постоји ризик од избегавања плаћања пореза, као и повећање броја пореских контрола у самом седишту пореског органа, чиме се смањује потреба за теренским контролама", рекао је Мали.

Каже да се законом предлаже проширење обухвата фискализације на све обвезнике пореза на приходе од самосталне делатности и све обвезнике пореза на добит правних лица, који врше промет на мало, с тим да је изузетно могуће поједине делатности изузети од обавезе евидентирања промета на мало у посебно оправданим случајевима.

"С обзиром на то да нови модел фискализације може створити трошкове привреди, који би били једнократне природе, држава је преузела највећи део терета на себе, те је у усвојеном буџету за наредну годину издвојено 3 милијарде динара за субвенције привредницима", рекао је Мали.

Предлогом закона се смањују трошкови пословања на дужи рок, укида непотребно администрирање и ствара бољи пословни амбијент, нагласио је министар.

"Укључење привредника у тржиште дигиталне имовине"

Министар финансија Синиша Мали изјавио је да Предлог закона о дигиталној имовини треба да допринесе позиционирању Србије као лидера у југоисточној Европи у дигитализацији финансијских технологија.

Мали је у Скупштини Србије, образлажући предложено решење, рекао да је главни циљ закона отварање већих могућности пословања привредника, те да ће захваљујући њему привредници лакше финансирати своје иновативне идеје.

Како је објаснио, отвара се могућност за унапређење ликвидности привредника и њихово укључење у тржиште дигиталне имовине.

"Дигитална имовина, која се понекад назива и крипто-имовина или виртуална имовина, у овом предлогу закона је дефинисана као дигитални запис вредности који се може дигитално куповати, продавати, размењивати или преносити и који се може користити као средство размене или у сврху улагања", рекао је Мали.

Он је подсетио да је најпознатији представник дигиталне имовине у свету биткоин, а најчешћа технологија на којој се дигитална имовина креира је блокчејн технологија.

Мали је навео да ће доношењем новог закона, привредници имати на располагању више иновативних могућности за развој свог пословања, као што је издавање инвестиционих токена у циљу прикупљања капитала или покретања платформи за размену дигиталне имовине.

Током расправе о Предлогу закона о дигиталној имовини, посланица СПАС-а Марина Рагуш рекла је да јој је драго што Србија уводи коришћење криптовалута, а на питање о разлици између гастарбајтера и фриленсера, министар финансија Синиша Мали јој је одговорио да је разлика у томе што фриленсери нису у радном односу

субота, 27. јул 2024.
31° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару