Велшани, дивни људи, дивни

Велс и Енглеска ће одиграти свој 104. међусобни дуел. Енглези су разумљиво бољи – у 68. мечева су изашли као победници, 21 утакмица је завршена нерешеним резултатом и у 14 сусрета је Велс био победник. Први у низу одиграли су у 1879, а последњи 2020. године.

На овогодишњем Мундијалу, Велс је заиграо после 64 године паузе, наиме "змајеви" су 1958. у Шведској први пут играли турнир Светског првенства у фудбалу. Онда су дошли до плеј-офа, а тренутне прилике и стање у Групи Б им не иду у прилог, чак им евентуална победа не гарантује пласман у нокаут фазу турнира.

У првом колу групне фазе Велшани су одиграли нерешено против екипе Сједињених Америчких Држава 1:1, а већ у другом су поражени од Ирана са 2:0.

Највећа звезда и узданица екипе Гарет Бејл истини за вољу јесте најбољи играч Велса, али у голфу.

Његова фудбалска форма је већ година у изразитом паду, прошлог лета капитен националног тима "змајева" је из Мадрида отишао за Лос Анђелес, где тренутно наступа за Галакси. На овогодишњем Мундијалу Бејл је ипак постигао један погодак, али из пенала.

Некадашњи селектор репрезентације Енглеске Свен Јеран Ериксон рекао је уочи меча поменутих екипа да би Бејл, да је којим случајем Енглез, морао да се бори и за место на клупи за резервне играче.

"Биће занимљиво, Велшанима је сан да победе Енглезе, али то се скоро никада не деси. Играчи ће покушати да одиграју меч свог живота, као да је енглеска репрезентација њихов велики брат кога желе да импресионирају", истакао је Ериксон. 

„Мораш да слушаш Велшанина, њега Енглез..."

Посматрано фудбалски, али и у одређеној мери политички, а блаже него што каже Јосиф Татић, Енглез заиста Велшанина завитлава.

Неколико добрих фудбалских тимова попут Свонсија и Кардифа, Енглеска је "присвојила" у најјача такмичења Енглеске, а оставили су бројне тимове да се у велшкој Премијер лиги злопате на теренима налик онима у Београдској зони.

Утеха је у томе што су Велшани удаљени на само сат времена вожње до најбоље фудбалске лиге на свету, али и то да је доскора принц од Велса Чарлс ступио на трон Виндздора, односно Уједињеног Краљевства.

Када је реч о политици, Енглеска са Велсом има по свему судећи стабилне билатералне односе. Није случај као са Шкотима или Ирцима, који би мало-мало да се изборе за независност. 

Премда постоје трзавице на релацији Кардиф–Лондон. Наиме, након деволуције (преноса надлежности из Лондона на главне градове земаља Уједињеног Краљевства) 1997. код Велшана је приметан је пораст национализма што се види и у новим уџбеницима историје где се потенцира домаћа, а избацује заједничка – британска повест.

Током, примера ради, неисцрпног процеса званог Брегсит, Велшани су већински гласали за излазак из Европске уније, али ту не криве Лондон за касније бирократске последице попут Шкота и Ираца, који су гласали за останак. 

Посебна је ситуација са Чарлсом, није тамо много популаран, мада је дуго био принц од Велса. 

Титула принц од Велса се традиционално додељује наследнику круне Уједињеног Краљевства још од 14. века, уз неколико мањих прекида током историје.

Онда су добили новог принца од Велса, сина Вилијама, што, према писању појединих британских медија, није богзна како обрадовало Велшане.

Они који баш и не воле монархију сматрају да је у Уједињеном Краљевству елита у главном граду Енглеске, а Велс је периферија. 

I wandered lonely as a cloud

Када се наступ на Светском првенству сумира, Велшани не могу рећи гласом Јосифа Татића чак ни то да су на Мундијалу "толико пили", јер је алкохол у Катару забрањен.

Остаје само да им верујемо на реч, на оно на шта нам Рашин отац у кафани уз звуке песме "Ја те пјесмом зовем" Ханке Палдум у филму "Хадерсфилд" указује, из периода када је у Свонсију са Велшанима куповао неке машине од Енглеза.

I wandered lonely as a cloud, први је стих песме "Лутао сам као усамљен облак" аутора Вилијама Вордсворта, у којој поета пише о дефодилима (нарцисима), једном од националних симбола Велса. 

С тим у вези, а на концу ове мини-сторије, може се рећи навијачким термином да су "змајеви" у фудбалу попут нарциса.

То су показали на бројним фудбалским такмичењима, изузимајући 2016. годину, у којој су управо као и дефодили у рано пролеће букнули, али су убрзо потом престали да цветају.

Што је, разуме се, било недовољно да надмаше рагби на табели најпопуларнијег спорта у земљи.