"Орлови" пожртвовани, али без праве идеје и шансе за добар резултат против Бразила

Општи утисак након пораза Србије од Бразила је да су "орлови" одиграли два потпуно различита полувремена. (Не)очекивано су фудбалери Србије заустављени у намери креативних акција, а то их је коштало резултата.

На почетку, све је указивало да су фудбалери Србије храбри, а у поједим моментима и уједначени са Бразилом. Шаховски речено, било је пешак за пешака, али само у првих 20 минута игре.  

Чинило се да ће Србија створити прилику, јер се примећивала могућност лепршаве игре, али недостајало је на терену оно што можемо назвати "кохонес".

Кад је било најпотребније, "орлови" нису показали зубе, нити високи лет којим би надлетели Бразил.

У фудбалу често боља екипа на терену не бива победник, али највећи жал остаје зато што Пиксијеви изабраници нису направили ниједну праву прилику, па чак ни полушансу за погодак.

И још већи жал за оним што је селектор говорио, а причао је много тога и све је остало на тим речима, фразама и флоскулама на узалудним конференцијама.

Говорио је селектор уочи утакмице да се фудбалери које је он одабрао никога не плаше, да сваког противника поштују, као и да очекује од репрезентативаца да прикажу допадљиву игру.

Ништа није испоштовано или, боље речено, Пиксијеве намере изречене камери у лице остале су за сведочење историји телевизије.

Јачи смо од Бразила, јачи, али не у фудбалу  

Најадекватнији опис игре Србије у другом полувремену дао би популарни Пикац из серије "Вратиће се роде": Ништа, брате, ништа! Ни да ме дирне. 

Можда је фалило и спортске среће да све буде у духу српске традиционалне песме "Свилен конац", а наставак би био - бразилски вез.

Међутим, нису узели меру српски фудбалери Бразилцима, нити су покушали да искроје одело ("шивачи шију", да се вратимо "Родама"). 

Фалила је конкретизација свих идеја које у себи садрже фудбалски безобразлук и дрскост. 

Једина светла тачка Србије била је на голу, коју су Бразилци гађали са свих страна.

Због тога све похвале иду на рачун голмана "орлова" Вањи Милинковићу-Савићу.

Покушавао је интервенцијама да подигне морал екипи, али оглушили су се сви на његове "патње", пречесто су остављали противницима отворен шут и све је резултирало примљеним головима.

Бразил јесте репрезентација која је састављена од понајбољих појединаца, али и тимски делују изврсно. Такође, тачно је да Бразилци желе најсјаније одличје, али не постоји оправдање у редовима Србије за неорганизованост на терену.

Можда је добро што је Србија одиграла прву утакмицу на Светском првенству против најјаче екипе из Групе Г, јер стучни штаб зна где се налази у сусретима који следе.

Швајцарска није Бразил, нити је то Камерун, али свакако јесу тимови који умеју да изненаде.

Показало се да су Бразилци прејаки за Србе, али показало се да, уколико "орлови" контролишу меч и сваки део терен, не постоји противнички играч који би могао да их поремети.

Кључ успеха репрезентације Србије налази се у рукама "орлова". У следећа два меча Србија ће бити кројач своје среће.