Мундијалске лопте обележене трагом легенди фудбала

Званична лопта за утакмице Светског првенства у фудбалу које се одржава у Катару, зове се Ал Рихла, превод са арпапрског значи - путовање.

Светској јавности представљена је марта 2022. године. Инспирацију за дизајн, креатори су пронашли у култури и архитектури земље домаћина.

Лопта за мечеве Мундијала направљена је на бази воде уз помоћ лепка и мастила.

Једно од главних образложења у прилогу за прихватање Ал Рихле на првенству света у фудбалу јесте да је игра постала бржа, те да дизајн, али и остале карактеристке у виду тежине и тврдоће одговарају модерној, брзој игри.

Тежина лопте износи нешто више од 500 грама, али је направљена од полиуретана и нема шавова, а из компаније Адидас, која је произвела Ал Рихлу тврде да она "најбрже путује кроз ваздух" од свих лопти до сада.

Креатори Ал Рихле најавили су да ће званична лопта садржати сензоре уграђене унутар ње, а све у циљу бржег и ефикаснијег ВАР система, као и то да осетљиви уређаји неће ометати игру.

Примера ради, судије ће имати увид о кретању лопте, о томе да ли је прешла гол или аут линију или пак да ли је неко од играча одиграо руком.

На овакве и сличне ситуације детектори уграђени у лопту сигнализираће преко Адидасовог система суспензије судијама у ВАР соби, пружајући прецизне податке у реалном времену, како би се разрешила евентуална недоумица.

Мундијалске лопте до Адидасове ере

Некада су лопте биле направљене од коже, али и других животињских органа, као и од кућних, углавном кухињских материјала.

Старији љубитељи фудбала сигурно ће се сетити фудбалског реквизита под именом - крпењача.

Први Мундијал, као што је познато, одржан је 1930. године у Уругвају, а лопта за којом су тада трчали фудбалери произведена је у Великој Британији и носила је назив "Т модел", због слова Т које се формирало прилико шивења.

Порубљивање, односно ручно шивење лопти се наставило током, назовимо Мусолинијеве ере и Светског првенства у Италији, све до првог Мундијала након Другог светског рата.

Према појединим подацима који говоре о историјату фудбалских лопти, аргентинска компанија по имену Тосолини, уочи Светског купа у Бразилу, 1950. године, направила је револуционарно откриће када је реч о фудбалским лоптама - вентил.

Генијалним изумом свима је олакшан посао, а понајвише актерима на терену, јер су фудбалери могли да шутирају лопту у ваздух, без каснијих болова у пределу ножних прстију и притом су, примерице пребацивањем лопте с једног на други крај терена убрзавали игру.

Фифа је од домаћинства Шведске на Светском првенству 1958. године почела да бира лопте путем конкурса.

На такмичењу за најбољу међу чак 100 понуђача победила је домаћа компанија "Sydsvenska Laderoch Remfabriken", лоптом "Top star", која је изабрана због водооптпорности.

Фудбалер који је оставио траг своје копачке на последњу лопту пре Адидасове ере био је Џеф Хртс, нападач Енглеске, који је 1966. године у финалу Светског првенства против Западне Немачке постигао погодак у 120. минуту игре и тиме убележио хет-трик, али и омогућио краљици Елизабети Другој да фудбалерима Гордог Албиона поносно уручи трофеј Жила Римеа.

Крај небрендираним лоптама и почетак Адидасове ере

Спортска компанија Адидас почела је, према појединим подацима, са израдом фудбалских лопти 1963, мада, историја креирања, кажу познаваоци спортских прилика сеже и даље.

Наиме, прву, званичну за Светско првенство израдили су 1970. године за турнир у Мексику.

Немачки гигант је на овом Мундијалу означио крај небрендираним лоптама.

Ал Рихла је четрнаеста лопта заредом коју производи Адидас за потребе Мундијала.

Адидас Телстар лопта

Постоје два става зашто је прва Адидасова лопта добила име Телестар, наиме први разлог је зато што је визуелно изгледала лепо на телевизији, а други је - у знак поштовања према Телстар комуникационом сателиту.

Овај фудбаслки реквизит је уједно и први коришћени на Светском купу, а који у изгледу садржи Букминстерфулерен илити приказ облика органског једињења.

На себи је имала 32 црно-беле плочице. У Србији се, познато је, ова лопта назива још и бубамаром.

Телестар лопта је била прва у потпуности видљива на телевизијским пријемницима, јер су утакмице на Светском првенству одржаном 1970. године у Мексику имале директан телевизијски пренос.

Телестар лопта биће упамћена по последњем освајању Светског првенства легендарног Пелеа. 

Телестар лопта се, међу фудбалским занесењацима и дизајнерима, сматра примером класичног дизајна и неупадљивости.

Временом, ова лопта је постала један од симбола фудбала. Сетимо се многобројних стрипова, цртаних филмова, или филмова уопште где се фудбалска лопта приказује управо као прва Адидасова лопта за Мундијал.

Аидас Телстар и Чиле

Адидас је успешно наставио и на следећем првенству света у фудбалу да производи лопте. 1974. године је поновљен исти дизајн са претходне лопте, а једина разлика је била у боји слова - у овом случају била су црна.

На Светском првенству у Немачкој 1974. Адидас је представио два модела лопти, Телстар и Чиле Дурласт. Оба модела били су званични називи за утакмице на овом турниру, а лопта "Чиле" је у потпуности била беле боје.

Адидас Танго

Танго Дурласт, а у Јужној Америци познатија под називом Танго Ривер Плејт била је званична лопта за Мундијал у Аргентини 1978. године.

Дизајнери су увели новину који су користили и приликом каснијих прављења фудбалских лопти.

Наиме, двадесет неправилних троуглића стварало је утисак да постоје седам кругова на лопти.

Фудбалски хроничари бележе да је то била једна од најскупљих у дотадашњој историји, са ценом од 50 фунти. Израђена је од коже, а била је водоотпорна.

Адидас Танго Еспања

Танго Еспања била је званична лопта за Светско првенство одржано у Шпанији 1982.

Лопта је, наводно имала побољшане водоотпорне квалитете захваљујући гумираним, лепљеним плочицама.

Заправо, нису били превише отпорни и резултирали су заменом лопти неколико пута током појединих утакмица.

Еспања је била последња лопта од праве коже која је коришћена на Светском првенству.

Дизајн, односно изглед Адидасових лопти годинама се није много мењао, те су креатори за Мундијал у Мексику 1986. године решили да га освеже тиме што су приликом израде уводили нове принтове који представљају нацију домаћина.

Адидас Азтека

Фудбалска лопта која је коришћена за друго Светско првенство у Мексику је донела револуцију у категорији фудбалских лопти, пре свега у технологији производње.

Адидас Азтека је била прва синтетичка лопта која је доспела на стадионе Светског првенства.

Ти синтетички материјали су повећавали њену стабилност, а и мање је упијала воде.

Били су инспирисани разноликошћу шарама староседелечког народа на простору Јужноамеричког континета - Астецима.

Између осталог, та лопта била је део Марадониног пута ка вечности.

Адидас Етруско Унико

Етруско Унико фудбалска лопта коришћена је за утакмице Светског првенства у фудбалу 1990. у Италији, али и Европског првенства у Шведској 1992. године.

Име и дизајн инспирисани су, као и код претохдног Мундијала земљим домаћима.

Овога пута историјом Италије и ликовном уметношћу Етрураца. Три етрурске лавље главе постављене су на сваком троуглићу од 20 делова на лопти.

Адидас Куестра

Може се рећи да је лоптом Куестра започета нова ера у креирању лопти, барем када је реч о Мундијалима.

Име је изведено од архаичне америчке речи која значи "потрага за звездама".

Адидас је покушао да створи лакшу и осетљивију лопту. Израдом нове од пет различитих материјала и омотачем од полистиренске пене, Адидас је учинио Куестру водоотпорнијом и омогућио веће убрзање при шуту.

Адидас Триколори

Баш као што сама реч алудира на земљу домаћима Светског шампионата у фудбалу 1998. године, ова лопта је била прва вишебојна - у бојама Француске заставе али и са симболом фудбалског савеза те државе - петлом.

Поред занимљивог изгледа, Триколори је у себи садржала напредни слој синтетичке пене, пуњене гасом, са микро балонима који су појединачно затварани и веома издржљиви.

Синтетичка пена је учинила лопту издржљивијом, са више повратне енергије и самим тим је одговарала фудбалерима при пријему, односно контроли.

Адидас Февернова

Адидас Февернова лопта служила је за мечеве Светског првенства у Јапану и Јужној Кореји. Уједно је прва лопта за Мундијал још од 1978. која се разликовала од традиционалног, назовимо Танго дизајна.

На помен ове лопте многима се привиђа Роналдова "бицикла" и рушење Немаца у финалу 2002. године. 

Шаренoлоки изглед и први пут у модерној историји лопта није била доминантно чисто беле боје, а дизајн је заснован на азијској култури.

Февернова је имала ефикасније карактеристике и перформансе у односу на њене претходнице.

Била је трослојна, исплетена синтетичким влакнима унутра, а то је доприносило прецизнијој путањи приликом шутирања.

Февернова је представила низ важних промена у дизајну лопте.

Након тога није било предмета животињског порекла од којих је лопта била прављена. И то је драстично смањивало тежину лопте.

Адидас Тимгејст

Приметно је да је свака следећа лопта, боља, прецизнија и савршенија у односу на претходну.

Будући да је Светско првенство 2006. године организовано широм Немачке, Адидас се заиста потрудио да направи савршену лопту.

Адидас Тимгејст лопту дизајнирали су Адидас и Молтен, а произвела је немачка компанија.

За лопту Тимгејст креатори су тврдили да има правилни облик круга и да нема било какве неправилности у том облику.

Нови дизајн са 14 плочица није имао шавове, јер је лопта практично направљена интегрисано, из једног дела.

Оно што је најважније, ово је била прва потпуно водоотпорна лопта и послужила је као велики технолошки продор за Адидас.

Љубитељима фудбала ова лопта остаће упамћена као прва којом су Меси и Кристијано Роналдо постигли прве голове на Мундијалу. 

Адидас Џабулани

Адидас Џабулани је била званична лопта за Светско првенство у фудбалу 2010. године, у Јужној Африци.

Лопта је први пут представљена у Кејптауну децембра 2009. На Зулу језику предвод значи "радовати се".

Ово је једна од најоспораванијих мундијалских лопти. Пре и после Светског првенства било је доста критика од фудалера и тимова на рачун фудбалског реквизита.

Лопта је направљена од осам термички спојених, тродимензионалних панела.

На површини лопте постоје удубљења попут бразде, Адидас је развио технологију која се зове GripnGroove која је намеравала да побољша аеродинамику лопте. 

Дизајн је добио велики академски значај, тако што је развијен две године пре почетка Мундијала, у сарадњи са истраживачима из Loughborough University, у Великој Британији.

За разлику од Тимгејтса, Џабулани лопта је била помало сумњивог квалитета, примера ради, голмани су се жалили да није правилног облика, те да им доста ремети преглед.

Касније, појединци су правдали изглед лопте на терену тиме што су говорили да је реч о дизајну који када се посматра лопта приликом шута делује као да има кривудаву путању, а заправо је праволинијско кретање.

Бразука

Бразука је била званична лопта за утакмице Светског првенства у фудбалу 2014 у Бразилу, темељно је тестирана како би испунила и премашила све претходне стандарде.

Нова структурна иновација са јединственом симетријом шест идентичних панела од којих је сваки другачије површинске текстуре обезбедила је боље пријањање приликом додира, али допринела је стабилности и аеродинамичности на терену.

Бразука је добила назив још у септембру 2012. након јавног гласања у Бразилу које је обухватило милион љубитеља фудбала.

Назив је колоквијални локални термин који значи "бразилски", и којим се описује начин живота у тој земљи.

Боје и тракасти дизајн на њој симболизују традиционалне разнобојне наруквице са жељама које се носе у земљи, а поред тога одражавају живост и забаву који се повезују са фудбалом у Бразилу. 

Телестар 2018

48 година касније, овога пута у Русији, Адидас лопти кумује именом Телестар, не баш иновативно, али је лопта за те прилике била народски речено, "последње чудо технике".

Адидас Телстар 18 представља ревизију класичног модела са потпуно новим дизајном и најновијом технологијом.

Телстар 18 има потпуно нову структуру панела и састоји се од свега 6 делова који су неприметно залепљени.

Такође, лопта је имала уграђен (НФЦ) чип за комуникацију међу судијама, а представљена је 09. новембра 2017. године у Москви. 

Прошла је кроз двоипогодишње тестирање које је укључило више од 600 најбољих играча света, као и 31 тим у укупно 12 земаља, што је чини убедљиво најтестиранијом лоптом у историји Адидаса.

За завршницу Светског првенства у фудбалу Адидас је представио Телстар Мехта лопту која је била истог квалитета, али другачијег дизајна. "Мехта" се са руског језика преводи као сан или амбиција.

Историја се наставља

Многи фудбалери су се прославили победоносним или спасоносним голом, па, чак и одиграли руком у тим приликама. Примера ради попут Суарезовог рефлекса на мечу против Гане у четвртфиналу Светског првенства у Јужној Африци 2010. године. 

Нешто више од 2.500 погодака из игре је постигнуто на 21. завршном турниру Светског првенства у фудбалу.

Прва лопта из Уругваја биће упамћена и по првом стрелцу Лисјену Лорану. 

Да не идемо тако далеко, сетимо се "Летећег Холанђанина", Робина ван Персија који је главом катапултирао Бразуку у гол Икера Касиљаса на мечу Холандије и Шпаније у Групи Б Светског првенства у Бразилу 2014. године. Или, Хамеса Родригеза, са истог турнира, који ће остати упамћен по томе што је спектакулраним шутем постигао гол против Уругвајаца, а затим освојио те године награду Ференц Пушкаш за најбољи гол сезоне.

Подсетимо се и Месијевог велемајсторског пријема Телестар лопте у мечу Групе Д на Светском шампионату у Русији против Нигерије који је довео у транс не само милионе љубитеља фудбала, већ и великог Марадону.

Више од 1.250 фудбалера постигло је голове на првенству света. Међу њима издваја се најбољи стрелац.

Мирослав Клозе, центарфор Немачке репрезентације, почео је да пише историју фудбала Феверновом, завршио је Бразуком.

На 24 меча постигао је 16 погодака и тиме постао најбољи стрелац у историји овог такмичења.

Хронолошки или на било који други начин можемо ређати имена фудбалера и стићи ћемо право у недоглед, када је реч о лоптама којима су играчи постизали голове.

Свака лопта је показала правац ка вечности појединим фудбалерима и свако од њих се прославио неком од поменутих лопти.

Од 20. новембра имаћемо прилике пажљиво да посматрамо пут појединаца ка фудбалској вечности, а затим убележити име или имена великим словима у историју Мундијала.