Инзбрук: СПОЈИ реаговао на текст у листу "Инзбрук информише"

У писму подсећају да се Српска православна омладина Инзбрук (СПОЈИ), у оквиру рада на култури сећања, од 2010. бави тематиком о Диани Будисављевић и да их зато још више радује што је сада одлучено, да се градски дечији вртић у улици Бургхарда Брајтнера преименује и да ће убудуће носити име „Градски дечији вртић Рајхенау исток. Диана Будисављевић".

"Сматрамо да сте овде одрадили веома добар посао у оквиру културе сећања, јер је потребна и одрђена доза храбрости да један вртић, који је до сада био именован по нацистичком лекару Бургхарду Брајтнеру, преименујете по инзбрушкој спаситељки деце, Диани Будисављевић (девојачки Обексер), али да истовремено оставите улицу именовану по Брајтнеру (са све потребним знаковима који указују на његову нацистичку прошлост и дела против човечности), а у којој се налази вртић. Тако се ствара успешна конфронтација са историјом Другог светског рата и припрема пут за успешну културу сећања", пише у саопштењу.

Такође, поздрављају и исправно написано име Диане Будисављевић, које је планирано да стоји на табли на уласку у вртић, јер је то, кажу у СПОЈИ, једина исправна верзија коју је користила и Диана након удаје за др Јулија Будисављевића, иако сигурно не би било погрешно да се дода и „девојачки Обексер" и да тако пише и на њеном надгробном споменику на инзбрушком Западном гробљу.

"То што желите да напишете „Будисављевић" са цртицом изнад слова „ћ" такође нас радује, јер се иста та цртица често занемарује, што је у случају већине екс-југословенских имена једноставно погрешно. За многе то је само ситница, али за нас, који већ представљамо трећу или чак четврту генерацију у Аустрији, то је од великог значаја и важности и сведочи о великом поштовању, јер смо и ми пре свега Аустријанке и Аустријанци и желимо да се осамосталимо у нашој новој домовини и да будемо прихваћени.

Поменуте тачке нас веома радују и зато Вам честитамо на овом месту за успешно обављен посао, као и за успешно вођење нашег града Инзбрука у знаку мира и хуманости", пише у саопштењу.

С друге стране, СПОЈИ наглашава да их веома растужује што се у тексту о именовању дечијег вртића, који је изашао у званичном гласилу града Инзбрука „Инзбрук информише", ниједном речју не спомиње да се ради о десетине хиљада претежно српске деце, коју је Диана спасила.

"Скоро сви се врло добро сећамо дискусије о тексту на планираној спомен-плочи за Диану Будисављевић на њеној родној кући „Обексер-Хаус" у самом центру Инзбрука, која је и даље у току. Крајем маја ове године послали смо Вам детаљно писмо са све прилозима особа и институција, експерата за тему „Акција Диана Будисављевић" и културу сећања.

У тим документима потврђују, хрватска историчарка др Наташа Матаушић (од 1999. чланица Управног одбора и претходно дугогодишња председница Спомен-подручја Јасеновац), српски историчар др Милан Кољанин (Институт за савременну историју Београд), као и Музеј жртава геноцида у Београду, да је Диана спасила претежно српску децу као и двоје хрватске деце. Затим у тим и у вези с тим документима потврђују експерти за културу сећања као и преживели, а међу њима мр Андреас Баумгартнер (председавајући Међународног Маутхаузен комитета), др Вилхелм Куес (аутор прве књиге на немачком о Дианиној акцији - „Дианина листа"), госпођа Јелена Радојчић и господин Душан Јеринић (обоје их је Диана спасила као децу од сигурне смрти) као и Удружење логораша Јасеновца, да је потребно, када је реч о Дианиној акцији спашавања деце, увек навести ко су биле жртве као и њихово порекло. Уколико се то не чини, један веома важан аспект културе сећања се не може у потпуности испоштовати, те није могуће одати потребну пошту ни Диани нити жртвама", пише у саопштењу.

СПОЈИ наглашава да не желе да се стекне погрешан утисак да хоће да представе „Србе" као једине и „вечите" жртве.

"Напротив, нама је стало до тога, да се испоштује принцип савремене културе сећања, који гласи да је потребно да се јасно и прецизно стави до знања ко су биле жртве. На подручју које је обухватало данашњу Хрватску, Босну и Херцеговину и делове северне Србије, по Хитлеровом благослову и уз подршку нацистичког државног апарата, чији су део били и бројни Аустријанци, постојала је тзв. Независна Држава Хрватска. Фашистички режим који јој је припадао, спроводио је грозну расну политику и створио логоре смрти у којима је стотине хиљада Јевреја, Рома и Срба страдало у геноциду почињеним над њима. Диана је имала срећу што је барем добила одобрење да извлачи српску децу из тих логора смрти. Тако је спасила преко 10.000 српске деце, док је двоје хрватске деце спашено кроз залагање Стјепана Думића (директор Каритаса) и њеног бившег подржаваоца др Марка Видаковића, како она и пише у њеном дневнику", наводи се у саопштењу.

На крају писама, поред честитки о преименовању дечјег вртића, стоји молба да се убудуће не изоставља порекло спашене деце и тиме нагласи важност културе сећања и емпатија према тим жртвама.