Архимандрит Сава Јањић разговарао са представницима српске дијаспоре у Америци

Господин Александар Ђуричић, председник Српско-америчке конференције лидерства, захвалио се свим учесницима састанка и истакао да је време да се присетимо свих трагичних догађаја српског народа у прошлости и садашњости, патње и страдања нашег народа на Косову и Метохији, колевци српске историје и цивилизације.

Нено Ђорђевић, модератор састанка, водио је разговор са архимандритом Савом Јањићем, игуманом и настојатељем манастира Високи Дечани. 

Архимандрит Сава је истакао да је ситуација на Косову и Метохоји веома сложена јер има много напада на Србе који се не истражују. Починиоци су слободни и не изводе се на лице правде што још више охрабрује албанске екстремисте. Војска КФОР-а, мировна мисија на Косову и Метохији, чува манастир 24 часа дневно. У њихов састав улазе војници Аустрије, Словеније, Италије и Молдавије. Италијански војници су највише одговорни за чување манастира.

Манастир је нападнут четири пута.

„Када се ти инциденти догоде нама је драго да нико није убијен или повређен. Штета, изгореле куће, украдени поседи и пољопривредне машине су ипак озбиљан проблем", каже игуман Сава Јањић.

Према његовим речима, многи људи су вољни да помогну и плате штету, као и Влада Републике Србије која помаже у таквим случајевима.

„То је све веома сложено, јер наши људи живе сиромашно и немају сталан посао...На пример, када је некоме украдена крава, то је вероватно све што имају. Ово је веома јасна порука: не припадате овде и треба да идете у централну Србију. Веома често жртве ових инцидената су присиљене да иду за централну Србију. То је начин директног притиска на Србе на Косову и Метохији да напусте домове својих предака и да коначно цео регион Косова и Метохије постане у потпуности етнички албанска територија. То је један од разлога због чега се ови напади догађају... Велики део Албанаца са Косова и Метохије осећа да је то све у реду. Често није извештавано тачно и њихове власти нису осудили инциденте. Нисам чуо никога од тзв. косовских власти да су осудили ове нападе. Неки их називају „наводним нападима", мада ми имамо потврду из полиције. То непосредно охрабрује даље нападе. То је велики проблем."

За неке породице које живе на Косову и Метохији стада крава и оваца представљају посао од којег издржавају своје породице. Према речима архимандрита Саве, одређени број људи се вратио након бомбардовања 1999. године. Њихове куће су обновљене, али нису имали од чега да живе:

„Ми смо радили на проналажењу донација како би им помогли да дођу до крава, оваца и друге стоке...Већина оних који су се вратили живе у веома тешкој ситуацији. Имамо епархијску кухињу коју води протиница Светлана која је херој нашег времена. Она води шест кухиња и обезбеђује храну за 2.000 особа дневно који живе у сиромаштву. Она такође води пољопривредно газдинство, прави хлеб и пољопривредне активности за породице..."

Архимандрит Сава је 1993. године постао "сајбер" монах, када је примио прву електронску пошту. Убрзо након тога, манастир Високи Дечани су добили веб сајт, а данас имају фејсбук и твитер страницу настојећи да објаве што више информација:

„Идеја је да информишемо што већи број људи, а нарочито оне у иностранству твитовањем и слањем порука на оба језика. Покушавам да информишем новинаре и људе са енглеског говорног подручја у свету како би могли пратити шта се овде догађа. Моја прва идеја је била да се ступи у контакт са новинарима. У то време сам добио њихове поруке на које сам одговорио за време и после рата. Они су долазили овде и давао сам интервјуе. Неки контакти су остали до данас. Одређен број дипломата који су сада на вишим положајима нам је помогао да раширимо информације...То је била једна од наших дужности, поред осталих. Прва наша улога је била молитва и духовна обавеза као монаха сведочити шта се догађа и говорити у име оних који пате. Били смо активни са Међународним православним хришћанским доброчитнством. Радили смо заједно у време рата и помогали Србима на Косову и Метохији као и 200 косовских Албанаца."

Говорећи о ковиду-19, архимандрит Сава је рекао да је ово време изазова у којем свештенство треба да пронађе одговарајућа решења:

„Наш Свети Синод нам даје упутства, а локалне владике имају слободу да пронађу добра решења у правним системима у којима живе. Најважније је да осећамо солидарност." 

Када су у питању угрожавање власничких права Српске православне цркве у Црној Гори и Косову и Метохији, архимандрит Сава је истакао да су света места важан елемент верског и етничког идентитета:

„Тренутно се суочавамо са покушајем да се преобликује на ненаучни и антисрпски начин историја овог региона. Тако, на пример, чујемо да Срби никада нису живели овде, да су окупирали све ове цркве и да оне не припадају Србима. Династија Немањића је урадила много за нашу светосавску цркву у Црној Гори као стубу наше веру. Сада се суочавамо са прогонима у покушају да се примени нови Закон о верским слободама. Ми смо били на литијама и на другим догађајима солидарности. Био сам привилегован да будем део њих. То је био величанствен догађај са више од 80.000 људи на улицама Подгорице. Никада нисам видео толики број људи на неком црквеном догађају у мом животу. Много је деце и људи које желе да се придруже...

Видимо да црногорска влада узвраћа строго примењујући мере против Цркве у случајевима где се оне не примењују у сличним ситуацијама нигде другде. Овим се директно нарушава слобода религије која је у опасности... Постоји шири план да се промени целокупан идентитет људи у Црној Гори... На Косову и Метохији проблеми су другачији. 2015. године је био један покушај Владе да прође закон о културном наслеђу који је био супротан Марти Ахтисаријевом споразуму о културном наслеђу. То је био покушај да се постигне договор који је на крају резултирао једностраним проглашењем независности Косова и Метохије које је било признато од одређених водећих западних земаља, али не и од већине земаља у свету.

Обавеза Косова је да примењује одређене принципе из споразума Марти Ахтисарија, а једно од њих је заштита српских верских и културних објеката и наслеђа. Ови закони су суштински. Ови закони не могу бити промењени према Уставу. Међународни представници се чврсто придржавају тога. Постоји око 15 заштитних зона на којима не могу бити никаквих неприкладних активности. Манастир Високи Дечани има додатну заштиту према овом закону. Нико не може да гради око манастира, посебно не може учинити ништа да поништи идентитет овог места које је признато Уставом. Сваки закон је променљив и зато морамо чекати дугорочна решења.

Заштита културног наслеђа је суштински важан део, не само за нас који живимо овде, већ за нашу Цркву и људе, без обзира где живе. Ова места су подједнако важна и нама и онима у Чикагу. Зато морамо стално да информишемо о овим важним стварима који су део нашег наслеђа. Мислим да је многима у САД-у разумљива важност слободе религије, као једном од стубова друштва. Можемо очекивати да САД-а да чврсто стоји при томе."

У манастир Високи Дечани долазио је велики број туриста пре пандемије ковида-19.

„Ми не путујемо нигде. Живимо у самоизолацији покушавајући да применимо све мере безбедности. Монашки живот је уистину самоизолација, посвећен молитви, читању и вођењу свакодневног живота у манастиру. Имамо пољопривредно газдинство овде и производимо вина...", објашњава архимандрит Сава.