Српкињица на крову света

У дугогодишњем мраку свакодневнице и уметност је потопљена, али у Оливериним сликама она има своје прозрачно, светло лице и наличје у далеким и бившим данима наше среће.

Њене руже сликане су месечином, а девојке Српкиње и њихови момци - сунцем, она и слика у славу, роду и сунцу.

Њене слике трепере радошћу, а одабир тема и мотива родољубљем.

Слика У житу мирише на пшеницу и зрео јечам. Све њене слике дишу и од љубави уздишу. Српкиње у народној ношњи раскошне су, једре, гиздаве и чедне.

Небеска невеста приноси сватовима погачу, обредни хлеб кружног облика, као само сунчево коло и заветују се свом небеском заручнику на вечну верност.

На слици Коло, тој величанственој лепоти српског кола развио се ковитлац радости, и док виле Српкињице играју, све око њих лелуја и трепери, као да се и земља и небо тресу у тој кружној форми сунчевог кретања.

На слици Пастирице три Српкиње се распричале, дошаптавају се о момцима и просцима које очекују, обузела их срећа девојачка, па на стадо заборавиле.

Слика Љубав преко плота налази се уз кућу жељене, тек напупеле девојке, за којом је љубав расла од чежње до дуго исчекиваног сусрета, и догодила се узвраћена платонска љубав, али још увек у притаји.

Српкињица на крову света издигла се својим врлинама и чедношћу до обожаваног бића и седи на ћилиму међу облацима изнад врхова овоземаљског света, ближа небу него земљи и оним Србима који су некада господарили својим огромним пространствима.

Зов свирале буди обамрло и снено српство да се прене и пробуди из успаваног духа.

На слици Ливадица златни ћилим просут је по мирисном пољском цвећу Србије и огрнут златним брдима. Ведро нежно, плаво и сунчано небо прошивено је концима наговештаја новог српског свитања.

Срећна српска породица, у позадини широм отворена српска кућа, свим драгим и добронамерним гостима сија на слици Фамилија.

Оливерине слике у славу роду и сунцу говоре нам да ће Србијом поново завладати радост какав је и био живот наших предака који су од искона па за навек стамени, као храст и крст.
Указаће се српски замагљени видици и умилно питомо и здраво заједништво.

Можда ће ликовни критичари и историчари уметности, који су посетили Оливерине изложбе и видели њене слике у Београду, Лозници, на Златибору и Паризу, наћи неку стручну замерку.

Али, истински родољуби ће се њеним сликама сигурно дивити и пера јој неће моћи одбити.

Оливера Лола Аџић је недавно била гост "Србије на вези", када је најавила изложбу у Паризу и на Златибору, а емисију погледајте овде.