Kroatizmi u srpskom jeziku

Izvedba, regija, pomak, nezgoda, potpora, gledatelj, objava, obožavatelj... samo su neke reči koje susrećemo u leksici srpskog jezika, a pripisujemo ih hrvatskom idiomu. Za svaku od ovih reči postoje srodne reči u srpskom.

Na sociolingvističkom nivou možda bi najpre trebalo potražiti objašnjenja; u proteklim godinama u srpski jezik uselilo se mnogo leksičkog materijala, pa tako je bilo i sa kroatizmima. Međutim mnoge od tih reči, a mi to ne znamo jer nam zvuče kao hrvatske, izvorno su baš srpske. Sačuvane su u hrvatskom.

Na tragu ovakvih pogleda upitaćemo se, a sledeći preporuku iz knjige Ranka Bugarskog "Jezik i identitet", o mogućem relatizovanju podele na „naše" i „strano" gde bi neke odomaćene pozajmljenice bile prihvaćene. Ali, šta ako izvorno imamo i svoje reči?

Drugo je pitanje što nekima iz psiholoških razloga mogu zasmetati srbizmi u hrvatskom, kao što na isti način može da zasmeta i upotreba kroatizama u srpskom.

O tome autor i urednik Meliha Pravdić razgovara sa dr Radom Stijović, predsednikom Uređivačkog odbora Rečnika SANU i Aleksandrom Milanovićem, upravnikom Katedre za srpski jezik i južnoslovenske jezike na Filološkom fakultetu u Beogradu.