Цртани филм у раљама политичке коректности

Нова друштвена клима у којој живимо и исфорсирана политичка коректност доносе велике промене у друштвени живот, па тако ни цртани филмови нису изузетак.

Из продукцијске куће Волта Дизнија стигло је обавештење да ће дечији филмови од сада бити значајно другачији, те да ће минимум педесет одсто ликова из цртаћа сада бити или другачије сексуалне оријентације или друге боје коже.

Ово није прва промена која је задесила Дизнијеве цртаће, а једна од промена која је изазвала највећу полемику на друштвеним мрежама је то што ће Мини Маус оставити своју добро познату црвену хаљиницу и заменити је плавим оделом.

Пепе Ла Твору, иначе пресимпатичном твору који мисли да је непревазиђени љубавник и својим понашањем засмејава све љубитеље цртаног филма већ више од 75 година, 21. век „залепио" је етикету силоватеља и насилника.

Неће бити ни миша Брзог Гонзалеса, јер популаризује расизам према Латиноамериканцима и Мексиканцима. Дизнијева платформа је укинула Петра Пана, Мачке из високог друштва и Мазу и Луњу због расизма, а Kњигу о џунгли и Дамба због погрешног представљања мањина.

Из компаније су објаснили да у својим цртаним филмовима желе да промовишу снажне и здраве појединце, као и да уклоне родне стереотипе - да девојчице нужно морају да носе црвене хаљинице, а дечаци плаве панталоне. На мети политичке коректности су и Патак Дача, Снежана и седам патуљака, Пепељуга...

Дизни је раније обрисао и неколико својих филмова са стриминг платформи због тога што су „промовисали стереотипе" о људима другачије боје коже.

Kултура отказивања познатија као „cancel culture", има нову-стару жртву.

Хоће ли преживети иједан цртани филм старији од пет година?

Шта индустрија анимираног филма 21. века нуди данашњој публици?

Гост Никола Танасић, филозоф.

Аутор: Душанка Петровић