Selo Žlijebi – dokaz da se Špiro nije zalud vratio iz Amerike

Daleko od aktuelnih političkih razmirica, u Žlijebima, selu pod Orjenom, visoko iznad Herceg Novog, neizvesnost se ne meri mandatima već brojem onih koji su odlučili da se vrate pradedovskom ognjištu – a takvih je tek nekoliko. Autentične arhitekture, jedinstvene u Crnoj Gori, jedno selo čuva tradiciju staru četiri veka, i uprkos svim izazovima, mudrost i veru predaka.

U selu kažu da je najteže vaspitati decu i voditi državu, pa dodaju da je nekad dobro ići i van utabanih staza – koje su odavde, decenijama vodile ka primorju.

Sada su se, u selu čuvenog hajduka Vuka Sikimića, upornost i stamenost, ponikle u kamenu, pokazale za život važnim. Klesari su ovde sve stvorili i – ostali.

„Kako ja vadim kamen? Toliko se ispričamo, da nam bude, i meni i njemu, toliko drago i toliko lako, i to vađenje kamena i njegova ljubav“, naglašava Nikola Sikimić iz Žlijeba.

„Kad sam došla, otkrila sam novi svijet, nove ljude. Bilo je fantazija. Uslovi nisu bili idealni, uslovi surovi, ali ljudi plemeniti“, kaže Slobodanka Sikimić.

Kamen se ručno, kao i pre četiri veka, vadi u seoskim majdanima, i sve je od njega građeno. Selo je stradalo. U ratovima paljeno, ali je kamen ostao. Od njega je i crkva Svetog Nikole, na temeljima iz 1550. godine, podignuta na vidikovcu, sa najlepšim pogledom na Lovćen i Boku.

Američka zlatna groznica, dvadesetih godina prošlog veka, nekim pomorskim putevima nije zaobišla ni Žlijebljane. Nisu svi tragali za zlatom. Neki su radili u rudicima uglja, a neki u majdanima – kao vrsni klesari. Mnogi od njih su ostali u Americi, a neki od njih se i vratili u svoje selo.

„Prvi put kada je došao, hteo je da svoju ženu, moju babu Zorku, vodi za Ameriku. I ona mu je rekla: 'Špiro, ti ’ajde, a ja više volim ovaj kamen, nego Ameriku'. I onda je Špiro, šta će, kad je takva situacija, otišao ponovo za Ameriku, da radi, i bogami je, ta ljubav ipak prevladala. Vratio se“, otkriva Nikola.

I nije se zalud Špiro vratio iz Amerike. Jer da nije njegovih potomaka, Žlijebi bi bilo tek kameni spomenik nekadašnjih života. Ovako, još živi – nevelikom snagom, ali velikom voljom i ljubavlju. Pa putnici, turisti, imaju koga da sretnu i šta da vide.