U Sirogojnu su i uskršnji običaji u skladu sa prirodom i tradicijom

Sve je u Sirogojnu u skladu sa prirodom i tradicijom, pa i uskršnji običaji. U glavnoj kući, sagrađenoj od drveta i kamena u kojoj se okupljala porodica, a ognjište nikada nije gasilo, i sada se vaskršnja jaja boje na sličan način – prirodnim materijalima, uz male izmene.

„Svake godine domaćice dođu u kuću i farbaju jaja u zemljanom loncu, i onda mi uzmemo, naberemo ovih travčica i ovih čarapa i tako vežemo, stavljamo, bojimo i nako bez čarapa u lukovini ko što je se nekad bojilo“, objašnjava Bora Čaldović, domaćica kuće u Muzeju.

„Stari narod i moja baba samo su u lukovini farbali jaja. Nije ništa vezivala, nije ništa bilo, čista lukovina, ništa drugo nije stavljala, nikakve trave i ništa“, kaže Stanojka Stopić.

Da se vaskršnji običaji ne razlikuju mnogo i da o njima svi bar nešto znaju, potvrđuju i posetioci. Najmlađi, školarci iz Futoga i sami su se oprobali u šaranju, a gošće upoređivale iskustva.

„Inače sam upoznata sa običajem kako se farbaju jaja. Jedino što nemam tu glinenu posudu u kojoj vi ovo radite, a inače da, ja sam jaja isto farbala u lukovici. Kao deca smo brali cvetiće a mama pokojna stavljala u čarapu tako da ja i danas održavam tu tradiciju u svojoj obitelji“, kaže gošća Muzeja u Sirogojnu.

„Sviđa mi se tradicija, volim što se ljudi vraćaju da ne zaborave svoje korene, odakle su potekli i šta su njihove babe, pranbabe, pradede šta su radile“, dodaje gošća.

U zlatiborskim selima nekada su domaćice bojile samo po tri jaja po članu porodice, a nije bilo ni, poslednjih godina, obaveznog ostavljanja čuvarkuće, već su verovali da kuću čuva i štiti dobrota, rad i poštenje ukućana.