Prepoznatljivi zvučni pejzaž Skadarlije i dalje ima vernu publiku

Između istoka i zapada, pokriven i kaldrmom i asfaltom, Beograd je početkom 20. veka bio i čaršija i varoš. U tom čudnom zamešateljstvu različitih kulturnih uticaja, rađala se i specifična muzika, gradska narodna, malo turska malo evropska, ili kako su je zvali alaturka i alafranga.

„Reprezenti alaturka uticaja mogu biti pesme Ruse kose curo imaš, koja je popularna širom Balkana, pa čak i van njegovih okvira, a takođe, i pesma Josifa Marinkovića Pod pendžerite, odnosno, kako je mi danas znamo Šano, dušo“, objašnjava dr Marija Dumnić Vilotijević, entomuzikolog.

Budući da su se srpski kompozitori tada školovali u Evropi, svoju muziku stvarali su u duhu zapada, a njihove arije brzo su postale omiljene i u kafanama.

„I danas su popularne pesme sa alafranga uticajima koje možemo naći i u stvaralaštvu naših kompozitora, poput pesama Davorina Jenka, Seoska sam lola i Zujte strune, pa čak i one poznatije, kompozitora Isidora Bajića, Gde si dušo, gde si rano i Škripi đeram“, dodaje etnomuzikološkinja.

Nekada Ciganska mahala ili Šićan mala, kroz koju je tekao potok, Skadarlija je početkom 20. veka doživela procvat i to najviše zato što je čuvena kafana „Dardaneli“ 1901. zatvorena. Glumci, pesnici, slikari, boemski život nastavljaju u kafanama Skadarske ulice u kojoj je dvadesetih i tridesetih godina caruje čuvena pevačica Sofka Nikolić.

„A 'Bums keler' je bio jedan od restorana gde je pevala i Nove godine. Sofka Nikolić je nosila tamburin, iliti daire, na tom tamburinu je bila njena slika. Bilo je tu još pevača. Tu je bila i Ruža Denić, Teodora Arsenović, Nata Pavlović... Potom je tu svraćao kao gost, Mijat Mijatović, koji je snimao najviše ploča na 78 obrtaja“, podseća Nenad Kamidžorac, muzički urednik Radio Beograda 1.

Presudna uloga Radio Beograda

Taj period od početka dvadesetog veka pa sve do Drugog svetskog rata bio je važan za razvoj gradske muzike. Snimaju se ploče, formiraju se i masovni mediji. Radio Beograd je imao veoma važnu ulogu u promociji ovog žanra.

„To je bila i varoška pesma koja je nastajala u gradovima i koja se mogla čuti u svim viđenijim gradskim kućama, a u nekima od njih su bili mikrofoni Radio Beograda i prenosili slavlja“, navodi Kamidžorac.

„Pored toga, u Radio Beogradu su tridesetih formirani prateći sastavi koji su pratili soliste i duete narodne muzike, a to su Narodni orkestar i Tamburaški orkestar“, napominje Marija Dumnić Vilotijević.

Narodni orkestar je vodio Vlastimir Pavlović, čuveni Carevac, koji je u Skadarliju odlazio samo kao gost. Nije nastupao jer nije voleo to, takozvano, „astalsko pevanje“.

Bez „astalskog pevanja“

„Znači sto, pa astal, a kao manir je ta vrsta pevanja ostala i u ovim novim starogradskim ansamblima, jer oni pevaju uz akustične instrumente i šetaju između stolova“, objašnjava Kamidžorac.

„Na Radio Beogradu su mogli da nastupaju samo pevači koji su prethodno prošli audiciju i koji su u uredništvu obučavani kako se narodna muzika izvodi i kako se vokalno interpretira“, ističe etnomuzikološkinja.

„Vi ste morali da idete kod gospodina Čobanića, u studio 13, gde vas je on sačekao i korepetirao pesme koje vi znate da pevate. Te pesme su po nalogu Carevca morale uglavnom da budu iz kraja odakle dolazite“, dodaje muzički urednik.

Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih Beograd počinje da se menja. Skadarlija je rekonstruisana tako da ostane oaza starog gradskog života.

„Skadarlija je sačuvala kaldrmu, kandelabre, stare restorane, pa i staru muziku.“

Starogradska muzika kao simbol Skadarlije

Da bi se očuvao duh starog gradskog života, ali i kao reakcija na novokomponovane pesme, sedamdesetih godina nastaje i naziv starogradska pesma.

„Prva asocijacija na starogradsku muziku je višeglasno pevanje. Druga asocijacija je pevanje u većoj grupi i sviranje u isto vreme. Treća asocijacija je repertoar tih ansambala koji je mešavina nekadašnjeg pevanja i nekadašnjeg repertoara skadarlijskih pevača i pevačica, i nove muzike komponovane u tom duhu“, kaže Nenad Kamidžorac.

Ansambl Tamburica 5 već pola veka čuva tradiciju i pravu starogradsku muziku, na autentičan način.

„I dan-danas to negujemo i nastojimo da održimo tu akustičnu muziku. Naša publika, naši gosti koji dolaze, obožavaju da slušaju starogradsku muziku i te pesme koje su i nekad bile popularne, i dan-danas su popularne“, naglašava Aleksandar Novaković, član ansambla Tamburica 5.

Zvučni pejzaž današnje Skadarlije

Starogradska muzika i danas se veoma rado sluša na talasima Radio Beograda.

„Nemamo baš puno emisija i puno prostora, jer ipak informativa na Prvom programu zauzima dosta mesta. Ali koristimo svaku priliku da promovišemo tu muziku, jer apsolutno, ona je deo našeg nasleđa i podjednako je važna kao svaka druga muzika“, naglašava Kamidžorac.

„Od 20. veka su popularne pesme Crven fesić, Ah, moj doro, Kad su vrata škripnula, Na kraj sela čađava mehana, Bolujem ja, Đuvegije, gde ste da ste i tako dalje. A danas se reprezentom te vrste muzike često uzima repertoar Zvonka Bogdana“, napominje dr Marija Dumnić Vilotijević.

„Opstale su od gradskih pesama, Čuješ, seko, Na te mislim, Bolujem ja, U ranu zoru...“, nabraja Novaković.

Ceo vek preživele su i Šantićeva Emina, Zmajeva Tiho noći, Kroz ponoć nemu, Đure Jakšića i zajedno sa ostalim starogradskim pesmama čine zvučni pejzaž Skadarlije, jedinstven i prepoznatljiv u celom svetu.