Ima više od 100 godina, uživa u životu i ništa ga ne boli

Porodica insistira da, kad izlazi napolje, nosi štap, ali gospodin Živorad Marković kaže da mu samo smeta. Prvo što nam je rekao kad smo se upoznali jeste da ima 102 i po godine. Dok lagano hodamo, priča da nikada nije bio bolestan, ni sad ga ništa ne boli, da ne pije nijedan lek.

Satima se sunčao, nekada na Adi Ciganliji, a sada na klupi ispred zgrade na Novom Beogradu. Šetnje su bile obavezne. Dok je bio mlađi, prelazio je, priča, i više od deset kilometara. Sada šeta samo oko zgrade.

„Svakoga dana izađem i ovde prošetam. Ne idem daleko. Ovde ima dobrih pešačkih staza. Posle toga, sednem na klupu. Poseban recept za dugovečnost nemam. Nisam ništa posebno radio niti sam sebi nešto posebno udovoljavao. Ne znam“, iskren je Živorad.

Nedavno je kod kuće preležao koronu, iako je imao obostranu upalu pluća.

„Ne daju mi ništa da radim. Koliko puta su me grdili zato što radim“, kaže Živorad, a na pitanje da li ima snage da u 102 godine radi odgovara: „Bogami, imam.“

Možda recepta za dugovečnost zaista nema, ali broj stogodišnjaka se poslednjih decenija povećava. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 2011. godine, na prethodnom popisu, u Beogradu je bilo 50 stogodišnjaka. Sada se procenjuje da ih ima bar tri puta više. U Zavodu napominju da oni prate ukupan broj stanovnika starijih od 85 godina i da se životni vek u Srbiji produžio. Međutim, epidemija korona virusa promenila je donekle tu statistiku.

„Kada su u pitanju muškarci, prema podacima za 2020. godina dužina životnog veka je 72,3 godine, što je za dve godine kraće nego 2019. godine. Takođe je i kod žena došlo do skraćenja životnog veka - 2020. prosečan životni vek žena bio je 78,2 godine, a 2019. bio je za 0,9 godina duži“, navodi Ljiljana Sekulić iz Zavoda za statistiku Srbije.

Koliko nas ima i kakva je struktura stanovništva, pa i stogodišnjaka, znaće se posle popisa koji će se organizovati u oktobru. Prvi rezultati, kažu u Zavodu, znaće se do kraje godine. Statistika je jedno, a život nešto sasvim drugo.

Zato ovu priču o stogodišnjacima završavamo kako smo i počeli. Nadamo se da ćemo se sa Živoradom, potpukovnikom u penziji, sledeći put videti, posebnim povodom.

„Napuniću valjda 105, a možda i 110“, dodaje Živorad.