Kako se u doba renesanse negovala lepota i mladalački izgled

Industrija lepote je doživela dramatičan procvat u renesansnoj Evropi oko 1500. godine. Recepti su bili naširoko objavljivani i beleženi u raznim rukopisnim knjigama. Postojala je čitava paleta sastojaka i unapred napravljenih formula, od kojih su neke reklamirane kao „tajne".

Postojali su recepti koji tretiraju čitav arsenal kozmetičkih procedura za negu lepote, počev od nege kose, uklanjanja dlaka, izbeljivanja zuba, čišćenja fleka i uklanjanja bora. Mada su žene bile primarna ciljna grupa za takvu vrstu proizvoda, postojali su recepti za muškarce koji su lečili ćelavost i pospešivali rast brade.

Renesansna umetnička dela su postavljala modele idealne lepote – pre svega za žene kojima je nametana klasična figura Venere. Recepture su korisnicama nudile mogućnost da budu lepe baš kao ona. Zato nije slučajno da je „Džilet“ brijače nazvao Venus, jer je Venera bila prikazivana sa mekom, glatkom kožom bez dlaka na celom telu.

Gotovo je neverovatno koliko su renesansni ideali lepote – i agresivne marketinške strategije koje obećavaju preparati – gotovo identični današnjim. Principi lečenja takvih problema i sastojci koji su korišćeni u drevnim receptima za lepotu gotovo da su isti kao danas. Ipak, čini se da su neki sastojci zaboravljeni ili napušteni tokom vremena.

Ko je imao bolje proizvode za negu lepote

Uprkos određenom naučnom interesovanju za istoriju kozmetike, postoji nedostatak naučne, akademski rigorozne, laboratorijske analize. Grupa naučnika sa novozelandskog Univerziteta u Oklandu pokrenula je projekat Bjutiful kemistri (Beautiful Chemistri) u nameri da ponovo naprave i analiziraju popularne recepte proizvoda za negu lepote zabeležene u renesansnoj Evropi, uključujući sastojke, proces rada i finalne proizvode.

Obuhvaćeni su kozmetički recepti zabeleženih između 1500. do 1700. godine širom Evrope u nizu izvora: Medicinskih i hirurških tekstova, atlasa lekovitog bilja, popularnih „knjiga tajni“, zbirki kozmetičkih recepata i rukopisa porodičnih recepata.

Dok su recepti koje su istraživači proučavali zabeleženi u evropskim izvorima na latinskom, italijanskom, francuskom i engleskom jeziku, mnogi recepti su bili zasnovani na ranijim izvorima. Zato su konsultovani drevni egipatski papirusi, rimski, vizantijski i srednjovekovni izvori da bi se ustanovili obrasci i pratile promene u receptima kroz vekove.

„Učiniti lepom“

Pošto postoji mnoštvo materijala, studija se usmerila na recepte namenjene nezi kože koji su obećavali da će je „učiniti lepom“ (što je bilo obećanje koje se podrazumevalo u to vreme), kao i one za koje se tvrdi da uklanjaju bore i podmlađuju kožu.

Dobijeni proizvodi po starim formulama su zatim hemijski analizirani, a efekat ovih proizvoda na kvalitet kože je testiran u fotonskoj laboratoriji na univerzitetu.

Renesansni kozmetički recepti su često frustrirajuće kratki i nejasni. Priroda sastojaka, merenja, pa čak i procesi su retko sami po sebi očigledni.

Na primer, jedan od veoma popularanih recepata koje su naučnici ponovo proizveli, zvučao je veoma jednostavno: Cvetovi ruzmarina se kuvaju u belom vinu. Hemičari su bili u problemu da odrede odgovarajuću količinu, dužinu kuvanja, postupak ključanja, vrstu belog vina i opreme koja je korišćena. Takođe, moći ovog preparata se nisu odražavale samo u nanošenju na kožu, već je mogao i da se pije i osvežava dah.

Današnja kozmetička industrija nije mnogo odmakla od renesanse

Kada su naučnici isprobali različite korake i pripremili ovu recepturu, laboratorijske analize su pokazale da je dobijena mešavina sadržala širok spektar eteričnih ulja, aminokiselina i šećera.

To uključuje i više hemijskih jedinjenja, kao što su kamfor, eukaliptol i linalol koji se mogu pronaći i u savremenim proizvodima za negu kože.

Danas znamo da ove supstance imaju antibakterijsko dejstvo, vezuje vlagu, stimulišu proizvodnju kolagena, deluju antiinflamatorno, antioksidativno, posvetljuju i umiruju kožu.

Renesansni eksperimentatori su mešali moćne, često naizgled neobične sastojke u potrazi za lepotom. Kada su naučnici danas iskoristili ove recepture, videlo se da se savremeni standardi lepote i prakse mogu pratiti unazad više stotina godina.