U poslastičarnici „Pelivan“ Beograđani su prvi put pojeli sladoled na kugle

Vanila, malaga, jagoda i plazma – ukusi sladoleda zbog kojih se nekad čeka i 20 minuta u redu ispred poslastičarnice. Unutra, prvo se oseti miris baklava i tulumbi. Recepte ne menjaju od 1851. kada je „Pelivan“ otvoren.

„Moj deda Mustafa Pelivanović je bio rvač, po tome je i ime. To su bili pelivani, namazani uljem u kožnim gaćama su se rvali, i on je osvojio prvo mesto i dobio veliku nagradu. Od nagrade je otvorio prvu poslastičarnicu na ovim prostorima“, navodi Musab Alšukeir, vlasnik poslastičarnice.

Uz krempitu i šampitu obavezno ide limunada ili boza, za koju tvrde da je najbolja u gradu. Vredi probati.

„Izdvajamo se po sladoledu koji pravimo po recepturi koja je stara 80 godina, a ima i kolača koji su tradicionalni“, objašnjava Suhaib Alšukeir.

„Kadaif, baklave, tulumbe, krempita, šampita je najbolje od kolača što imamo. A što se tiče pečata Pelivana, to je svakako sladoled, limunada i boza. Sladoled koji se pravi isto skoro 100 godina“, napominje Musab.

Decenijama se prepričava anegdota kako je Bata Stojković one koji su želeli da uđu preko reda u poslastičarnicu, vraćao nazad. I danas se čeka, naročito leti, kada je najtraženija boza.

Dnevno prodaju oko 100 kilograma sladoleda i 50 litara boze i limunade. U ovom periodu najviše se jedu tulumbe. Neki recepti su tajni i prenose se sa kolena na koleno.

„Prvi sladoled na kugle je ovde uveo moj deda. On se igrao sa ukusima i napravio taj recept koji i danas koristimo. To je tajni recept. I tada je otišao u Italiju po još neke sastojke i video sladoled na kugle i to je rešio da uvede i ovde“, kaže potomak osnivača poslastičarnice „Pelivan“.

Jednom godišnje sladoled iz „Pelivana“ je besplatan za sve slučajne i namerne prolaznike. Cilj im je da budu primljeni na listu Uneska, a s obzirom na to da opstaju već 171 godinu, ne bi bilo nezasluženo.