Sudbina Jovanke Broz kroz još jednu perspektivu - ličnog karaktera

Gavro Maksimović, penzionisani pripadnik službe Državne bezbednosti je od 1982. do 1985. godine bio uz Jovanku Broz. Mišljenje o njoj koje je imao tada - ne menja ni danas.

„Jedna grupa njenih neprijatelja, bliži saradnici Josipa Broza Tita, su joj često imputirali da je neurotična i da treba da se leči. Međutim, moji utisci iz kontakata sa njom, i boravka tri godine po zadacima bezbednosti a na poslovima zaštite njene ličnosti sam shvatio i procenio da ona ima sasvim druge osobine i to pozitivne", rekao je Maksimović u Jutarnjem programu.

Posle Titove smrti Služba državne bezbednosti, po odluci Predsedništva, preuzima brigu o Jovankinoj bezbednosti. 

Maksimović je objasnio da je stekao utisak da je Jovanka bila principijelna, hrabra, uporna, psihički stabilna, emotivna, pomalo tvrdoglava osoba, i da taj utisak i mišljenje i danas ima. 

Ispričao je da je Jovanka želela penziju na osnovu Titovih prihoda, ali da je, zbog principijelnosti i odbijanja da penziju dobija po drugim osnovima, živela od apanaže.

Naveo je još jedan primer koji opisuje Jovankinu osobinu, kako kaže - perfekcionizma. Hol ispred salona u kome je primala goste, bio je monoton, priča Maksimović, pa je Jovanka zvala nadležne za uređenje enterijera koji su procenili da tu treba da se postavi - stolica. Kada su doneli taj komad nameštaja, o njoj je pričala skoro sat vremena - do detalja.

Maksimović se setio i trenutka upoznavanja sa Jovankom.

„Bilo je to kratko upoznavanje, nakon nekoliko dana su počele serije razgovora, pa sam u narednim godinama imao mnogo razgovora", dodao je i naglasio da je teško shvatiti pitanje njenog statusa posle Titove smrti.

„Glavni uzroci njenog tog statusa su sukobi koje je ona imala sa jednom grupom funkcionera Federacije, to su uglavnom bili članovi predsedništva SFRJ, CK Saveza komunista Jugoslavije, gde su u tom sukobu prednjačili, eksponirali se, Stane Dolanc i Nikola Ljubičić", rekao je Maksimović.

Dodao je da je na Tita vršen pritisak u smislu ubeđivanja da mu „Jovanka radi o glavi".

„Ona je imala dosta podataka o Dolancu za koje je on znao. I ona mi je pričala kako je sa Titom išla u Sloveniju i kako su imali susret sa slovenačkim rukovodstvom, kada su joj predstavili i Dolanca. Tito joj je rekao da nema pojma ko Dolanc bio, ali da ona nije bila lenja i da je počela da o njemu prikuplja podatke", ispričao je Maksimović i dodao da je Jovanka došla do informacije da je Dolanc tokom Drugog svetskog rata išao u gimnaziju u Gracu gde se družio sa momkom koji je bio član nacističke omladine i koji ga je vrbovao, i takođe učlanio.

Maksimović navodi da je Jovanka te informacije prenela Titu, ali da se, međutim, po tom pitanju, koliko on zna, dalje nije dešavalo.