Ulični umetnici i kako do najboljeg mesta

Skoro svi volimo da čujemo muziku dok šetamo Knez Mihailovom, naročito u vreme praznika. Neki nas oduševe svojim talentom, originalnim nastupom i akrobacijama.

„Pre dosta godina u Nemačkoj sam video neku ekipu koja se bavi ovim i onda mi je palo na pamet. Inače se bavim muzikom, ceo život sam u nekom art fazonu. Bavim se i karikaturom“, kaže umetnik Siniša Škundrić.

Većina njih su obrazovani umetnici, ali rad na ulici je, ističu, nešto sasvim drugačije.

„U galeriji uvek postoji taj posrednik, koji je galerista i on je zapravo ordinarni trgovac. On meni nikada ne dâ povratnu informaciju o tome kako neko reaguje na moje slike, nego je to taj neki poslovni odnos. A ovde sam u direktnom kontaktu i to je neuporedivo bolje“, ističe akademski slikar i grafičar Bogoljub Đokić.

„Najčešće slikam motive Beograda, u pitanju je monohrom, Beograd sa vode, panorama Beograda, zgrade oko Hrama i sam Hram“, navodi akademski slikar Filip Jovanović.

I prolaznici uživaju u uličnoj sceni Beograda, koju čini oko 200 umetnika.

Svake godine raspisuje se javni konkurs gde njihove nastupe, crteže i radove ocenjuje stručni žiri. Zbog epidemije, prošle godine nije bilo konkursa, pa su postojeće dozvole uličnim zabavljačima samo produžene.

„Ocena koju umetnik dobije na javnom konkursu zavisi isključivo od kvaliteta programa koji je prikazao, i u skladu sa tom ocenom umetnik dobija i lokaciju. Što je viša ocena, to je i lepša lokacija. Lokacije su potpuno besplatne“, objašnjava Darko Glavaš iz Beokoma.

Najveće interesovanje vlada za Knez Mihailovu ulicu, gde se na jednoj poziciji dnevno promeni i do sedam izvođača. Oni koji ne dobiju mesto u ovoj ulici nastupaju na Kalemegdanu, u Studentskom parku, Zemunu ili podzemnim prolazima.

Najviše vole novogodišnje praznike – tada je, kažu, najlepše, a i zarada je bolja. Ipak, najvažnije od svega je, dodaju, biti autentičan i dopasti se publici.