Proveo 40 godina života u šumi - van svakog toka civilizacije

Ken Smit, čovek koji je rešio da živi u skladu sa prirodmom, izašao je iz tog okruženja kako bi javnosti pokazao način njegovog života.

Kako izveštava Bi-Bi-Si, a prenosi portal indy100.com, Ken, koga neki ljudi nazivaju i Pustinjak iz Triga, proveo je skoro 40 godina živeći u brvnari u Škotskoj visoravni bez tekuće vode i struje. Od najbližeg puta udaljen je oko dva sata hoda.

Smit, koji sada ima 74 godine, napustio je „tradicionalni" način života kada je imao 26 godina, pošto je napadnut u noćnom izlasku kada je dobio traumatičnu povredu mozga zbog koje je bio u komi 23 dana.

„Rekli su da se nikada neću oporaviti. Rekli su da više nikada neću govoriti. Rekli su da više nikada neću hodati, ali jesam. Tada sam odlučio da nikada neću živeti ni pod čijim uslovima osim svojim", rekao je Smit.

Nakon oporavka, Smit je otputovao u jedan udaljeni deo Kanade koji se graniči sa Aljaskom - Jukon, gde je proveo mesece hodajući kroz divljinu oko 22.000 milja pre nego što je krenuo nazad kući.

Nažalost, po povratku, Smit je otkrio da su mu oba roditelja preminula.

„Trebalo je dosta vremena da se osvestim. Nisam osećao ništa u tom trenutku", rekao je.

Smit je tada počeo da pešači duž Britanije kako bi se izborio sa svojom tugom, da bi na kraju stigao u Škotske šume, gde je „pronašao svoje otkrovenje".

„Plakao sam celim putem dok sam hodao. Pitao sam se gde je najizolovanije mesto u Britaniji? Bilo je iza i ispred mene stotine i stotine milja ništavila. Pogledao sam preko jezera i video ovu šumu", opisao je Smit svoj put.

Smit je sredinom osamdesetih godina prošlog veka odlučio da izgradi sopstvenu kuću od drveta na udaljenoj lokaciji Lok Trig, gde trenutno i živi.

Koristio je drva za grejanje, a jezero mu je bilo izvor hrane i vode.

Tokom tog vremena imao je malo interakcija sa spoljnim svetom, ali ga je ekipa Bi-Bi-Si-ja nedavno posetila kako bi snimila dokumentarni film o njegovom životu.

Nedugo nakon što je filmsko osoblje otišlo, Smit je u februaru 2019. doživeo moždani udar, i morao je da bude prebačen u bolnicu „Fort Vilijam" nakon što je zatražio pomoć. Oporavljao se sedam nedelja.

Njegovi lekari su pokušali tada da ga ubede da se preseli bliže civilizaciji, ali on je odlučio da ostane u šumi, a čuvari šuma, ponekad svraćaju da vide kako je, i da mu daju hranu.

Godinu dana nakon Smitovog spasavanja, morao je ponovo da bude prevezen u bolnicu avionom nakon što se gomila drvenih trupaca srušila na njega.

Uprkos tome, Smit je optimista u pogledu svoje budućnosti: „Nismo zauvek stavljeni na jedno mesto, ali ja ću biti ovde dok ne dođu moji poslednji dani, definitivno".