Zašto treba da probate liker od mušmule, cvekle i bele rade

Seoski turizam u našoj zemlji već nekoliko godina je u ekspanziji, pa je sve veći broj mladih ljudi koji oživljavljavaju nasleđena imanja. Dok većina gostima nudi autentičnu kuhinju, Željko Matić iz Tršića, po uzoru na dedu, od domaćih proizvoda i lekovitog bilja, pravi likere - od mušmule, plave ljubičice, cvekle.

Izučavajući stranice knjige koju je dobio na poklon od dede, i uz sastojke koje pronalazi u prirodi, Željko je odlučio da spoji, po nekima, nespojive ukuse, i na taj način, gostima ponudi autentična pića. Svi su, kažu, na selu navikli na čvarke, slaninu i kajmak, ali liker od bele rade, mogu da probaju samo kod njega.

„Sve je krenulo sa čuvarkućom kao jednom biljkom koja je svi znamo jako, jako zdrava. A onda sam rešio i da i ja sam ukuse dodajem, izmišljam, kreiram, da budem kreativan u tom domenu. Upotrebom naravno dedine knjige i raznih bilja za koje sam našao da su lekoviti, kao što je tada nastao i liker od plave ljubičice, liker od bele rade, od zove, bagrema. Za sad je sve to jedan mali pionir-poduhvat, a dalje će biti svakakao jedno malo brendiranje, markiranje, kako bi bio prepoznatljiviji, ne samo na tržištu, i u Loznici, već i u celoj Srbiji", priča Željko.

Uz pažljivo odabrane sastojke, i uz nesebičnu pomoć skoro celog sela, likeri se pripremaju danima, a potom nastaje, kažu, Željkova magija ukusa i boja.

U autentičnim čašicama, likeri od bundeve, lavande, anasasa, kivija i kokosa - nikog ne ostavljaju ravnodušnim.

„Ja sa ponosom kažem da sam Tršićanin, to znači da poznajem sve ljude ovde, ne samo turističku strukturu, a onda od istih tih ljudi koji znaju da se bavim sa likerima, i raznim ukusima, dobijem ili smokve domaće, ili neprskane što je jako, jako bitno za moju proizvodnju, ili mušmule. Mušmula je zaista jedna retka biljka koje nažalost sve manje ima i u Tršiću, ali i ti ljudi koji imaju, sete se mene pa donesu, dodaje Željko.

Željko je jedan od pionira seoskog turizma u Tršiću. Imanje na ulasku u etno-kompleks, prilagodio je mladim ljudima, kojima je, tvrdi, tradiciju Vukovog kraja predstavio na moderan način.

„Pokušavam da sve što radim, prvenstveno radim u domenu seoskog turizma, a opet da ne bude toliko stara priča da bih mogao i jedan određeni broj mladih ljudi, pogotovu studenata da dovedem ovde u Tršić, jer nije tačno da i ta mladost ne treba da dolazi na selo, nego upravo mojom pričom i ovom Čuvarkućom sam pokazao da je dobro razmišljen plan bio otvoriti jednu ovakvu priču u jednom ovakvom, pa mogu da kažem najlepšem selu u celoj Srbiji", naglasio je.

Kulturni, ali i istorijski značaj Tršića, poznat je i van granica naše zemlje. A ono što ga i dalje čini autetničnim, jesu, kažu, meštani, koji poput Željka svojim radom i promocijom sela čuvaju uspomenu na pretke.