Sušimo veš, skoknemo na cigaretu, znatiželjno virimo, krišom osluškujemo - terasa i njene varijante

Terasa je nekada jedini prostor koji nam u teškim vremenima omogućava da ostanemo u kontaktu sa spoljašnošću, sa drugim ljudima, iako ostajemo u vlastitom domu.

Mnogi smatraju da je posedovanje balkona ili terase privilegija, više nego ikada ranije. I ne samo zato što nam omogućava da udahnemo vazduh, da posmatramo grad (svet!), već i zato što je „posmatranje" postalo sinonim za „učešće". Naravno, vrlo ograničeno, ali i dalje - učešće.

Neki ga koriste kao „bežični telefon", i to sada u vremenu kada nam je „pametnih sprava preko glave". Izgleda da počinjemo da osećamo potrebu da gledamo jedno drugo u oči.

Osmišljen u Persiji i Egiptu, balkon je imao specifičnu ceremonijalnu funkciju, a takođe i hijerarhijsku: učinio je da neko sa balkona pokazuje svoj vladalački položaj.

Toaletna funkcija 

Slični prostori, lođe, u stvari su postali uobičajeni u Grčkoj i starom Rimu. Građani koji su bili u objektima u blizini Foruma, imali su bolji uvid u ono što se dešava. Međutim, tokom Srednjeg veka zbog nedostatka kanalizacionih sistema, balkon je imao još jednu bitnu funkciju - toaletnu.

Tokom Renesanse, balkoni su postali prava umetnička dela koja se se ponosno prikazivala. Balkoni su bili „statusni simboli" čija je glavna svrha bila estetska, manje funkcionalna, ukrašavani su stubovima, reljefnim ogradama...

U doba Baroka, balkon je konačno preuzeo centralnu ulogu u definisanju kompozicije fasada objekata u kojima je boravilo i stanovalo plemstvo, posebno su bile popularne ukrasne ograde od kovanog kvožđa.

I umetnici su u balkonu našli inspiraciju, poput Fransiska Goje koji je naslikao Maje na balkonu. Tu je i Šekspirova Julija koju skoro uvek zamišljamo - upravo na balkonu, na metu koji joj je neko veme bar, služio za bekstvo iz stvarnosti.

I Mane je prikazao pripadnike pariske aristokratije na svojoj čuvenoj slici Balkon iz 1869, kako uživaju u pogledu.

Balkoni su se proširili francuskom prestonicom nakon Hausmanove odvažne obnove Pariza. U ime boljih higijenskih normi, Hausman, koji je bio prefekt Sene od 1853. do 1870. godine, srušio je stare krivudave ulice grada i stvorio široke ravne bulevare, sa raskošnim zgradama sa monumentalnim fasadama i balkonima.

Poziv na akciju 

Španska reč „balkon", u prevodu znači pomno posmatrati - bez učešća u onome što se dešava.

Ipak, futuristički umetnik Umberto Bočoni u revolucionarno doba 1911. godine napravio je sliku Ulica ulazi u kuću, koja prikazuje ženu naslonjenu na ogradu balkona. Ali u prikazu, unutrašnjost i spoljašnjost se spajaju u jednu celinu i oslobađaju ogroman emocionalni naboj, silu koja može da savije zgrade, da prekine jaz između posmatranog i proživljenog života.

Bio je to eksplicitan poziv na učešće koji je, s obzirom na novi istorijski društveni kontekst proizašao iz industrijske revolucije, i koji se više nije mogao izbeći.

Mnogi balkoni i terase počinju da se grade „na divlje", bez dozvola...

Slike i fotografije sve češće u to nemirno doba, prikazuju balkone, govornike sa megafonom u ruci, okupljene, zabrinute ljude koji slušaju, koji su spremni za neku akciju, delovanje...

U svakom slučaju, upravo je to razdoblje, zahvaljujući armiranom betonu, dovelo balkon, nakon razdoblja kada je bio ekskluziva, do toga da može biti pristupačniji, manji, običniji, ali i „angažovan" u smislu komunikacije organizacija civilnog društva.

A u 20. veku, „polubrat" balkona, odnosno - zajednički balkon, postaje sve rasprostranjeniji. Definisao je novu vrstu društvenog stanovanja, i korišćen kao zajednički prostor, ne samo za pristup pojedinim stambenim jedinicama, već za društvene odnose.

Na njemu se sušio veš, izlazilo se na cigaretu, a mnogi su tu zakazivali sastanke kako bi čuli novi trač...

Mesto sastanaka i pokazivanja emocija 

Početkom 21. veka balkon postaje ogledalo društva koje se menjalo, i više se nije smatrao mestom za susrete, već kao nešto privatno, unutar doma, ali istovremeno okrenut prema ulici, uz skoro pa obaveznu zaštitu od radoznalih pogleda.

Ipak, tokom najtežih dana pandemije koronavirusa, terase u zgradama postale su mesta sa kojih su se pokazivale emocije, upućivali pogledi, sa kojih se mahalo, pevalo, sviralo, plakalo...

U eri globalizma, balkon se koristi i kao mala bašta, sve su modernije zelene terase sa vertikalnim ekološkim ogradama, mada se terase neretko koriste i kao mesto za reklamne panoe, ako je objekat na odgovarajućoj lokaciji.