Porođaj usred pandemije na petak trinaesti - iskustvo pretočeno u film

Petak, 13. mart 2020 - Iz bolnice Papa Đovani 23, pristižu stravične slike obolelih od kovida, bolesti o kojoj se u tom momentu ništa nije znalo, a koja će narednih dana dovesti do dnevnog broja preminulih i do 900. Ljiljana Plavšić, poreklom iz Novog Sada a sa boravkom u Bergamu, upravo je tada na svet donosila Filipa.

Iskustvo rađanja novog života i nove nade usred, kako je to često umela da kaže, apokalipse, postalo je dokumentarni film.

Kako na sve to, što joj se dešavalo tih dana, gleda danas, 15 meseci kasnije, Ljiljana Plavšić, je ispričala na italijanskoj premijeri filma na festivalu „Rifilm resistence" u Bolonji.

„Ja sam i tada to potisnula prvih par meseci a kada smo odlučili da pravimo film ja sam to i dalje potiskivala, nije tu bilo nešto ni puno strahovanja, niti - Jao vidi totalno se sve promenilo. Ja sam to blokirala negde i onda kako je tekao kreativni proces stvaranja filma, to je sve krenulo da izlazi iz mene i naravno da je bilo teških momenata a naročito na zimu. Onda je sve znalo da me stigne jer je bilo i još novih talasa, i u Srbiji gde su mi prijatelji i porodica i nije bilo lako izboriti se sa tim jer nismo mogli nikoga da vidimo. Ja do jeseni nisam videla ni mamu ni tatu i nikoga, i niko nije video moje dete i to je naravno stiglo u jednom momentu ali dobro, izborimo se i sa tim na kraju", ispričala je Ljiljana Plavšić.

Na ideju da se njeno iskustvo pretvori u film, Ljiljana je došla u saradnji sa novinarkom Tatjanom Đorđević Simić.

„Napravile smo zajedno sinopsis i sve je to bilo u našoj autoprodukciji, nismo imale nikakvu finansijsku podršku niti pomoć, zatim smo sve same snimale i montirale", kaže Tatjana.

Na žalost profesor Šandor Šetalo, koji im je pomagao na ovom filmu preminuo je ove godine od kovida, i to upravo 13. marta, na dan prvog rođendana malog Filipa.

No bez obzira na dramatičnost situacije, poruka filma Petak 13 je pozitivna.

„Jako mi je drago što ljudi vide pozitivno ovaj film jer ja sam mislila da će biti prezasićeni kovidom, da niko više neće hteti da sluša o tome i onda me je plašilo šta će biti kad dođe vreme za festivale i kad se film pusti u distribuciju - da li će to uopšte ljudi hteti da gledaju, da li će to biti prenaporno da se opet tome vraćamo... Ali sada dobijam komentare da im je drago da se film završava pozitivno, da život ide dalje, deca se rađaju i ne prestaju da se rađaju. To baš kaže i babica u filmu - da nema zaustavljanja i da se uvek nastavlja dalje. E sad, kako ćemo mi da se izborimo sa našim strahovima i svim tim što su posledice kovida, ne samo plućne i srčane već i taj mentalni momenat kako dalje, eto ja sam se izborila kroz ovaj kreativni rad", dodala je Ljiljana.

Film je pre svega nekoliko dana premijerno prikazan na festivalu u Bolonji a autorke se nadaju da će ga publika videti kako u Srbiji, tako i u čitavom regionu.