Više od prodavnica – samoposluge kao svemoćna utočišta Japanaca

Japanske samoposluge čudo su pragmatizma – u njima, obično u vrlo tesnom prostoru, moguće je ne samo pazariti časopise, hranu (uključujući tu i gotove lanč pakete), pakovane napitke, cigarete, higijenske i kozmetičke proizvode i donji veš, već i popiti sveže napravljenu kafu i kapučino, nabaviti video-igre i aplikacije, predati poštanske pošiljke, podići novac, uplatiti sve kućne dažbine i porez, kupiti karte za koncerte i sportske događaje, te obaviti kopiranje, skeniranje i štampanje.

Ta neverovatno složena i bogata usluga na, zbog visoke cene zemljišta, uglavnom vrlo uzanoj površini, posledica je oštre, zdrave konkurencije u kojoj se preduzeća nadmeću u tome ko će pružiti više sadržaja i biti više od koristi potrošaču.

Japanske samoposluge tako su od malih prodavnica hrane i pića s vremenom evoluirale u hibridne objekte, koji su istovremeno i uprošćene mini-pošte, banke, kancelarije i kafići.

Decenijski rast

Prema podacima Japanskog udruženja franšiza (JFA) u maju 2021. u Zemlji izlazećeg sunca radilo je 55.889 samoposluga koje su deo određenog lanca prodavnica. One su tog meseca ugostile čak 1,3 milijarde posetilaca, ali je prosečna suma koju su te mušterije utrošile, po sadašnjem kursu, jedva prešla pet evra.

Ipak, to znači da su japanske samoposluge u rukama krupnog kapitala samo u tom mesecu prihodovale oko 6,5 milijardi evra.

Najveći lanci samoposluga u ostrvskoj carevini su „Seven ileven“, „Famili mart“ i „Loson“ – sve domaće firme sa imenima koja zvuče engleski, jer taj jezik Japancima današnjice zvuči impresivno, egzotično i poslovno, te doprinosi pozitivnom imidžu firmi koje ih nose. I sam opšti naziv za tu vrstu prodajnih objekata u japanskom („konbinji“), zapravo je nastao skraćivanjem i prilagođavanjem za Azijate predugačkog engleskog izraza "convenience store", koji označava samoposluge.

Broj samoposluga u Japanu neprekidno raste od osamdesetih kada je počelo vođenje statistike o njima i kada ih je bilo svega nešto manje od 7.000. Radnje koje pripadaju velikim privatnim lancima u Japanu poslednjih godina niču i u javnim ustanovama kao što su bolnice i univerzitetski kampusi, koje su u prošlosti uglavnom oslanjale na sopstvene prodajne objekte.

Međutim, upitno je da li će se taj trend ekspanzije nastaviti pošto uprkos ukrupnjavanju, odnosno racionalizaciji poslovanja kroz spajanje i preuzimanje manjih lanaca, preduzeća koja su njihovi vlasnici i dalje imaju poteškoće da obezbede radnu snagu i isplativost svojih objekata zbog prezasićenosti tržišta. Ona je naročito vidna u Tokiju gde se, u centru, samoposluge mogu naći bukvalno na svakih nekoliko desetina metara.

S tim problemom lanci samposluga pokušavaju da se nose tako što nastoje da se izdvoje u odnosu na konkurente uvođenjem novih usluga ili razvijanjem sopstvenih, ekskluzivnih proizvoda, kao što su originalne gurmanske poslastice ili kućne potrepštine.

Društvena uloga japanskih samoposluga

Sociološki gledano, samoposluge u Japanu, uglavnom zbog nedostatka ljudstva, poslednjih godina postale su i jedna vrsta pionira u uvođenju strane radne snage u sektor usluga u Japanu, koji je, inače, osim kada su u pitanju hoteli okrenuti stranoj klijenteli, decenijama bio van domašaja imigranata zbog uverenja domaćih kompanija da stranci, zbog jezičke barijere i kulturoloških razlika koje uključuju i shvatanje rada, nisu u stanju da pruže detaljnu, ljubaznu i strpljivu uslugu kakvu japanske mušterije očekuju i kakvu pružaju požrtvovani, učtivi domaći radnici.

Tako je sada u samoposlugama u većim japanskim gradovima moguće videti radnike kineskog, korejskog, brazilskog ili nepalskog porekla.

U Japanu samoposluge igraju i ulogu sunđera koji upija uglavnom domaću žensku radnu snagu, armiju pripadnica lepšeg pola koje zbog staranja o deci ne mogu sebi da priušte da rade puno radno vreme, već imaju potrebu za fleksibilnim ili skraćenim radnim vremenom, odnosno, privremenim zaposlenjem koje može da dopuni njihov porodični budžet. U tom smislu, samoposluge čine nemalu uslugu ne samo japanskoj privredi i potrošačima već i prosečnom domaćinstvu.

Kada su u pitanju problemi vezani za rad, samoposluge, ili tačnije, preduzeća koja su njihovi operateri ili vlasnici, poslednjih godina izložena su i društvenoj kritici u vezi sa eksploatacijom radnika, jer su, u nastojanju da obezbede uslugu tokom cele noći, prisiljavale zaposlene, naročite šefove prodavnica, koji su tipično muškarci-samci, na po zdravlje opasan prekovremeni rad u trećoj smeni.

Uprkos tome, samoposluge u Japanu, sa svojom ponudom gotovih jela, jeftinih kišobrana, punjača za mobilne telefone ili proizvoda kao što su mali kompleti s pastom i četkicom za zube ili s iglom i koncem, te kopir i mašinama za pravljenje kafe, ostaju prava utočišta i spas za građane – one imaju bezmalo sve što je od koristi za preživljavanje u savremenim urbanim uslovima. Kao takve, one se uvlače pod kožu potrošača i čine da se oni nesvesno vežu za njih.