Kroz ruke Baneta sajdžije su prošli i unikatni satovi neprocenjive vrednosti

Branislav Taraba je četvrta generacija u familiji koja brine o otkucajima sata. Imao je od koga i da uči. Deda je pedesetih godina bio jedan od pet glavnih majstora i osnivača čuvene fabrike „Insa“, a majka, jedina žena u Jugoslaviji koja se bavila ovim zanatom. Da bi postao dobar majstor Bane kaže potrebene su godine.

„Od samog početka pravljenja sata do završetka imate 10, 15 zanata. Težak je zato što imate razne vrste mehanizama i razne vrste satova“, napominje Branislav.

Kaže se i da je ovo zanat sa hiljadu alata.

„Nekada ste morali sat da vam bude mesec dana, dva meseca kod vas da ga vi doštelujete. Nikada niste mogli da vidite amplitudu kako radi, šta radi. Sve ste to mrali na osećaj na znanje. Mi se trudimo, uzmemo pa pravimo sami, slikamo pa idemo kod naših alatničara starih, oni nam naprave alat. Snalazimo se kao i uvek. Alat ste i vi sami, koliko znanje imate“, smatra Branislav.

Nekada su sajdžije imale svoju zanatsku komoru i banku. Lako uzimali kredite. U eri digitalnih, pametnih satova mnogi su svoje lokale zatvorili. Ali Bane ne misli da satovi samo mere vreme.

„Sat je stil. Sat je brend. Zbog sata su mnogi u zatvoru završili. Sat je umetnost. Dok je ljudi biće i vremena. To je i prestiž. To nije auto nekom da ga kupite na kredit. Morate da odete da provučete ili neku karticu tamo da vam skinu ili morate da date neki keš. A to su satovi... Sad vam je na zapadu osrednja klasa sata od pet do 10 hiljada evra. Malo kvalitetniji satovi idu i do 20, 30, 40 hiljada i tako dalje“, kaže sajdžija Branislav Taraba.

Ručni, zidni, budilnici - kroz Banetove ruke prošli su satovi stari i 100 godina, ali i neki unikatni neprocenjive vrednosti.

„Radio sam neke satove od nekih šeika. Preko ambasade su slali ovde. Nije mi bilo baš svejedno. Taj sat je unikat, jedini u svetu sa nekim dijamantima. Doneo ga je tu vozač. Trudio se da ga završim u toku dana i da ga odmah izdam. Ne daj bože nešto da bude, mislim i pet puta da se rodim ne bih mogao da mu namirim štetu“, priseća se Bane.

Kao i sa većinom zanata i sa sjadžijskim slična priča. Stari majstori prestaju da rade, mladi nisu zainteresovani. Ipak Bane se nada da ima naslednika, svoju ćerku, koju će uputiti u tajne zanata i naučiti kako da popravlja vreme.