Gimnazijalka u karantinu naučila da veze, a sada i zarađuje od toga

Anđelija odmalena lepo crta. A onda je došla na ideju da to što nacrta posle toga izveze i urami i tako već godinu dana nastaju originalne sličice – za poklon, ukras, kao suvenir.

„Moja baka je bila krojačica u Narodnom pozorištu. Ona je stalno i moju majku i tetku učila kada su bile manje da vezu, da heklaju i ostale stvari, ali mene to niko nije naučio. Prošle godine kad sam krenula to da radim videla sam preko interneta da se sada vraća moda i da je popularno da imate na odeći isto vez“, navodi preduzimljiva vezilja.

Kao i sve lepo i dobro što se uradi tako i ovaj Anđelijin hobi nije ostao neprimećen. Od drugarice do drugarice, malo po malo, došlo je i do prvih narudžbina pa Anđelija već nekoliko meseci od svog ručnog rada i zarađuje.

„Najviše sam do sada dobila narudžbina za vez konkretno za neke likove iz filmova, crtanih filmova, neke motive koje ljudi vole. Mogu da biraju da li žele na svom komadu odeće ili na nekom drugom materijalu“, objašnjava Anđelija.

Nedavno je asortiman proširila pa, pomoću grafičke table, crta i pravi ukrasne stikere. U školi je oduvek među najboljima a već 13 godina ozbiljno trenira i balet.

„Prošle godine kada je krenula ova epidemija i karantin balet se zatvorio, nismo više imali treninge i ja sam dobila višak slobodnog vremena i onda sam počela da tragam za nekim novim hobijem. Vez mi se učinio zanimljivim zato što već volim da crtam“, kaže Anđelija.

Vez joj prija i zaokuplja pažnju pa joj to što zbog korone nema izlazaka ipak ne pada teško. Teško joj je, kaže, zbog tate koji, kao lekar, svakoga dana oblači skafander i ulazi u crvenu zonu ali su zajednički tenuci zbog toga još vredniji.