Žrtvovanja uz posipanje krvlju i pivo - pronađen hram iz doba Vikinga

Arheolozi Univerzitetskog muzeja u Bergenu tokom iskopavanja na lokaciji na zapadu zemlje nedavno su otkrili ostatke takozvane „Kuće bogova", drvene građevine iz doba Vikinga. 

Kažu da je zgrada bila dugačka oko 15 metara, široka osam i visoka skoro 12 metara. 

U hram su dolazili i muškarci i žene utvrđenim datumima.

Seren Dinhof iz Univerzitetskog muzeja u Bergenu rekao je za Dejli mejl da su se u hramu neretko žrtvovale životinje kao dar bogovima, i da su se organizivale gozbe uz pripremu različitog mesa. Dodaje da je na gozbama bilo i pića poput piva.

„U najvažnijim danima u godini ljudi bi se sastajali u hramu, a sveštenik bi izvodio obrede i molitve bogovima čiji su likovi bili prikazani drvenim kipovima", rekao je Dinhof.

Dinhof i njegov tim oko dva meseca istražuju ovu lokaciju blizu mesta Orste, u zapadnoj Norveškoj. Istraživači smatraju da je na ovoj lokaciji u srednjem veku bilo i naselje gde su ljudi živeli kao na nekoj farmi, što, kako navode potvrđuju i pronađeni predmeti. Ostataka ima i iz dalje prošlosti.

„Sigurni smo da smo pronašli ostatke domaćinstva odnosno seoske kuće iz kasnog gvozdenog doba - doba Vikinga", rekao je Dinhof.

Kada je reč o novootkrivenom hramu, stručnjaci smatraju da datira iz perioda između 600. i 1000. godine.

U njemu se, smatraju stručnjaci, tokom rituala i žrtvovanja životinja, njihova krv prskala po zidovima hrama, statuama bogova i po učesnicima u ritualu.

Nedostatak predmeta koji bi upotpunili ovu priču, naučnici objašnjavaju time što je tlo zapadne Norveške veoma kiselo, a u kombinaciji sa klimatskim procesima, kišama i smenom mraza sa visokim temperaturama - metalni predmeti koji su za to doba bili karakteristični - ne traju dugo.