Banatski rudar siguno neće patiti od reume

Radovan Zlatar provodi poslednje radne dane na mestu gde je počeo gotovo pre četri decenije. Naprava za vađenje blata, lopata, čamac – to je njegov alat. Posao ni malo lak.

„Pa ceo radni vek sam proveo u blatu. Naporno je i teško da se vadi blato. Izvadio sam blata na tone. Najteže je zimi kad treba da se vadi. I leti kada prži sunce, isto je teško. Nema ovde lako, samo teško. Ovo je rudarski posao“, priznaje Radovan Zlatar iz Melenaca.

Odavno su u firmi raspisali konkurs za njegovog zamenika. Javljali su se mladi, radili nekoliko dana i odustajali. Ipak, Zlatar je dočekao da dobije naslednika.

Savica Mirčetić iz Melenaca će zameniti Radovana koji ga trenutno uči kako da vadi blato, gde su posebne tačke gde je blato gušće, a gde bistrije i za kakve potrebe se koristi. 

„Pokazao mi je tako i tehniku vađenja i kako se čamcem upravlja i zbog vetra. Ima tu raznih stvari, što detalja što sam mogao da naučim“, kaže Savica.

Pravu zamenu za Radovana je teško pronaći, tvrde rukovodioci u banji, jer Zlatar je jedinstven. Radio je godinama bez godišnjeg odmora i po kiši i po snegu i kada sunce prži. 

„Nikada se nije žalio i uvek je ispunjavao normu. Blata je bilo. Sada u poslednje vreme je bio samo jednom na bolovanju, ali u ranije vreme, nikada. Ni dana bolovanja“, naglašava Jovica Mudrić, rukovodilac tehničkog sektora Banje Rusanda.

Mnogo je događaja koje ovaj, kako sebe naziva, poslednji Banatski rudar nosi kao uspomenu iz Rusande. Na odlasku, u jedno je siguran, ne plaši se da će se razboleti od reume, jer bezbroj puta je nehotice tovareći čamac završio u blatu.

Kako sam kaže, hvala bogu, živ je i zdrav kao čelik.