Da li potkovica stvarno donosi sreću

Videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu – samo što u Srbiji to nije mogla često da vidi, jer svega nekoliko ljudi ume da potkiva konje. U Beogradu trojica. Veterinar Saša Milić jedan je od njih.

„Situacija je takva zato što, pre svega, nemamo ni previše konja, s druge strane ne postoji ni neka institucija koja obrazuje ovakav kadar. Svi smo mi išli negde preko po Evropi radili, učili pokušavali da napravimo nešto od nas da pomognemo ovom naše konjičkom sportu koji je spao na najniže moguće grane“, objašnjava Milić.

Nekada se mesto nije moglo zamisliti bez potkivača. Vremenom konje su zamenile mašine, a zanat je počeo da izumire. Danas su potkivači najčešće visokokvalifikovani i uglavnom potkivaju sportske konje na hipodromima, manježima i ergelama.

„Da bi neko došao da radi ovaj posao, pre svega, mora da poseduje neko teoretsko znanje o samoj anatomiji o građi kopita, zatim mora pre svega da bude i konjar, ne može svako sa ulice da dođe i da se bavi konjima. U pitanju su životinje koje su jako opasne. Ima konja koji su mirni i to je u većini slučajeva, međutim ima konja koji su izuzetno opasni“, ističe Milić.

Ono što mnoge drži podalje ovog posla jeste i to što je veoma zahtevan.

„Ovaj posao je sigurno težak. Da je lak, svi bi hrlili tako lako u to. Ovo može da radi samo neko ko neizmerno voli konje i ko ima stvarno jake nerve, i za ljude“, zaključuje Milić.

Radne konje ume da potkuje dobar zantalija, ali potkivanje u konjičkim klubovima isključivo rade profesionalci, do kojih je teško doći. Naročito u unutrašnjosti.

Vanja Prelić iz Konjičkog kluba „Beograd“ kaže da je velika razlika u potkivanju radnih i sportskih konja. Ne samo da je potkivanje sportskih dosta skuplje, već je teško naći stručnjake za to.

„Skupo je platiti potkivača koji naplaćuje 30, 40, 50 evra potkivanje, jer treba platiti putne troškove da dođe iz Beograda na drugi kraj Srbije. Jednostvano ljudima se ne isplati."

Kažu da dobro potkovan konj zlata vredi i da zato ne treba štedeti, jer potkovica čuva zdravlje konja.

„Dobro potkovan konj znači da je konj postavljen u ravnotežu, znači da je u svom balansu da su mu kretnje omogućene u njegovom maksimumu i da može da se koristi za svoje aktivnosti neometano, da sam sebe ne ranjava prilikom kretnji i ne oštećuje svoj lokomotorni sistem“, objašnjava potkivač.

Veruje se da će onoga ko pronađe potkovicu pratiti sreća, ali za konja koji izgubi potkovicu može da znači da nije baš najsrećnije potkovan.

Da li ima veze sa potkovicama ili ne, Saša tvrdi da je ovo jedan od najsrećnijih poslova. Ali i isplatljivijih.

„Ovaj posao meni svakako donosi sreću jer sam zadovoljan dok ga radim. Zadovoljan sam jer su pare posledica mog dobro provedenog vremena“, smatra Milić.

U Konjičkom klubu „Beograd“ nisu toliko optimistični. Kažu da je sve manje intersovanja za ovaj sport, a i iz godine u godinu i broj konja opada.

Konji su svuda posledica visokog standarda i viška para, u zemlji gde nema viška para za neke važnije stavri, nema ni za konje, tvrde u konjičkom klubu.

U Srbiji je broj konja u poslednje tri decenije smanjen deset puta. Danas ih ima oko 15.000. Ako se ovaj trend nastavi, neće biti srećan onaj ko nađe potkovicu, već potkivača.