Suplementi, čudotvorni preparati ili šarena laža – ko je zadužen za kontrolu

U nekim reklamama izgleda kao da dijetetski suplementi, odnosno dodaci ishrani, čine čuda. Obično o tome svedoče korisnici tih preparata.

Poručuju da od kada koriste proizvod koji reklamiraju osećaju, na primer, da im je srce jače, kažu da su rešili problem sa potencijom, prostatom, smršali preko 20 kilograma, da im se smanjio holesterol, poboljšalo stanje sa jetrom, da su se brže od drugih izlečili od korone, ublažili probleme sa štitnom žlezdom.

Čak i oni koji su doživeli srčani udar, prijavljuju da im je mnogo bolje posle mesec dana korišćenja određenog proizvoda.

„Iskustvo samih pacijenta je njihova lična impresija, ali smatram da ne bi trebalo koristiti to u reklamne svrhe, da biste vi nešto koristili u reklami, morate da imate odgovarajuće kliničke studije jer i kada su lekovi u pitanju, a i kada je suplementacija u pitanju, mi inisistiramo na naučnoj zasnovanosti svake tvrdnje“, objašnjava prof. Janko Samardžić, klinički farmakolog Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Suplementi mogu slobodno da se reklamiraju, kaže farmakolog, ali u skladu sa deklaracijom proizvoda koju odobrava Ministarstvo zdravlja. Može li u toj deklaraciji da piše da preparat rešava problem, na primer, sa prostatom?

„Ne, apsolutno ne. Sve zdravstvene izjave koje se nalaze u deklaraciji su vrlo jasno definisane, usklađene sa evropskom regulativom. Tu se jasno kaže da primena određenog preparata može da ima pozitivne efekte kod osoba sa nekim nedostatcima, koji su udruženi sa izvesnim oboljenjima, ali nikako ne stoji lekovito svojstvo ili terapijski efekat suplementa“, ističe profesor Samardžić.

Suplementi jesu važni i mogu da nam pomognu, ali nemaju moć da izleče, saglasna je i naša sagovornica. Napominje da odluke o korišćenju suplemenata ne treba donositi samo na osnovu reklama.

„Veoma je važno da i u stanjima izuzetne emocionalne napetosti i straha, zabrinutosti za zdravlje, ne izgubimo mogućnost kritičnog mišljenja – koja je vrednost preparata. Tu je važno biti dobro informisan, tu je važno pogledati zaista šta kažu, na primer, studije, ne osloniti se isključivo na emocionalnu komponentu, na reklamu isključivo, nego pogledati dublje“, navodi neuropsihijatar, profesorka Nevena Čalovska Hercog.

Na pitanje da li pojavljivanje nekog lekara u reklami nosi i veću težinu, priznaje da to ipak donosi određeni kredibilitet.

„Ako govore lekari, oni su obavezni da govore ono što su činjenice, naravno oni dobiju honorar za to, ali to ne znači da mogu da pričaju stvari koje nisu istinite, jer bi to bio etički i profesionalni prestup i za to bi trebalo čak i krivično da odgovaraju“, ističe Čalovska Hercog.

Lekarska komora nije odgovorila na pitanja RTS-a o reklamiranju suplemenata. U kojim slučajevima sadržaj tih reklama nije sporan iz ugla Regulatornog tela za elektronske medije?

„Svi oni tekstualni delovi takvih oglasnih poruka koji ne dovode u posebno povoljan položaj onog ko se reklamira, a posebno ako ne dovode u negativan položaj nekog drugog proizvođača sa sličnim suplementom - nisu sporni sa stanovišta onoga što REM kontroliše i nadgleda. U tom slučaju, nemamo situaciju nelojalne konkurencije. Dakle, reći da nešto pomaže nije samo po sebi sporno, ali da li zaista pomaže, REM ne može da ustanovi, tu je nadležno Ministarstvo zdravlja i Agencija za lekove“, objašnjava Stevica Smederevac iz Regulatornog tela za elektronske medije.

Iz Agencije za lekove odgovoraju da suplementi nisu u njihovoj nadležnosti. U Ministarstvu zdravlja nisu se odazvali pozivu da govore o toj temi, pa smo ostali uskraćeni i za odgovor na pitanje proverava li ko da li suplementi zaista mogu da utiču na zdravlje kako se to navodi u reklamama.

Ako posumnjaju u istinitost sadržaja reklame, pružaoci medijskih usluga trebalo bi da reaguju i da se obrate Ministarstvu zdravlja, kažu u REM-u.

Stručnjaci poručuju: Iako o korišćenju suplemenata nije zakonski obavezno da se konsultuje lekar, to bi svakako trebalo učiniti.