Kako to da su profesionalna oboljenja ređa i od retkih bolesti

Kod samo jednog radnika je 2020. godine dokazano da je njegova bolest posledica posla kojim se bavio, odnosno da je reč o profesionalnom oboljenju. To je drastično smanjene u odnosu na 232 takva slučaja, koliko ih je bilo pre dve decenije.

Poslodavci su obavezni da svake godine organizuju sistematske preglede za radnike na potencijalno opasnim poslovima.

„U službi hitnih intervencija radovi se izvode u kotlovima, pod zemljom, u teškim elementarnim uslovima. Temperaturne razlike dostižu čak do 70 stepeni Celzijusa. Bez sistematskog pregleda ne bi ni mogli da radimo. A obavljamo svake godine u Medicini rada“, navodi Ilija Jovević iz JP Beogradske elektrane.

Na spisku se nalazi 66 profesionalnih bolesti

Pravilnik sadrži spisak od 66 bolesti koje su u kategoriju profesinalnih. Između ostalih, tu su bolesti koje mogu izazvati – dugotana buka, hemijska sredstva, dugotrajno gledanje u ekran. Primera radi, u preduzeću Beograd but postoji čak 37 radnih mesta koja potencijalno mogu izazvati profesionalna oboljenja. Na njima je angažovano oko 750 radnika.

„Mi smo radili ispitivanja na Torlaku. Prašina, emulzija, bitumen, bitulit i sve to, ali to nisu dovoljni parametri koji dokazuju da je to profesionalno oboljenje. Imamo jedan slučaj koji se odnosio na fizičku povredu, oštećenje šake od vibracija“, objašnjava Mirko Dvjak iz preduzeća Beograd put.

U Nemačkoj godišnje ima više hiljada obolelih od profesionalnih bolesti, a kod nas jedan ili dva slučaja. To se teško može pripisati boljim uslovima i većoj bezbednosti kod nas. Jedna od institucija koje daju stručno mišljenje o uticaju posla na zdravstveno stanje osiguranika, jeste Institut za medicinu rada Srbije.

Zaposleni ne podnose zahteve za utvrđivanje profesionalnih oboljenja

„Naši zaposleni nisu obavešteni o tome šta utvrđivanje profesionalnog oboljenja nosi njemu, porodici, tako da mi i nemamo zahteve za utvrđivanje profesionalnih oboljenja. Prema svim svetskim statistikama, negde oko osam odsto malignih tumora pluća kod muškaraca su uzrokovani izloženošću na radnom mestu. Kod nas se godišnje registruje preko četiri hiljade novih slučajeva malignih oboljenja pluća. Osam odsto od 4.000 je 320, a mi već godinama nemamo nijedan registrovani slučaj“, naglašava prof. dr Petar Bulat sa Medicinskog fakulteta.

Mala je verovatnoća da će lekar koji je utvrdio da je neko oboleo od karcinoma, tog pacijenta uputi i na medicinu rada. Dokazati da je bolest nastala samo zbog dugotrajnog bavljena nekim poslom nije ni malo jednostavno.

Jedan od razloga što više radnika ne uspeva da ostvari pravo jeste i to što neki poslodavci ne žele da potvrde da je njihov radnik bio izložen nekom opasnom materijalu, kao što su azbest ili neke druge hemikalije, jer bi osiguranik mogao da traži odštetu.

Oni koji dokažu da u invalidsku penziju odlaze zbog profesionalene bolesti, bez obzira na to koliko dugo rade, imaju pravo na punu penziju. Isto pravo ostvaruju i oni koji nasleđuju takvu penziju.