Kovid i deca - važno pratiti simptome i vakcinisati ugrožene grupe

„Počela je jesenja i zimska sezona virusnih infekcija, mi smo samo juče u Institutu imali 170 pregleda u našoj hitnoj pedijatrijskoj službi. Tokom septembra, recimo, imali smo 3.500 pregleda, što je više od 500 pregleda u odnosu na septembar prethodnih godina", rekao je u „Klinici Nazdravlje" dr Sergej Prijić, kardiolog, sa Instituta za majku i dete u Beogradu.

Dodaje da počinje sezona respiratornih, gastrointestinalnih i drugih infekcija, koje se kod dece odlikuju simptomima kao što su povišena temperatura, proliv, povraćanje i dehidratacija.

„Roditelji sve više dovode decu na pedijatrijske preglede. Naravno da dete treba da bude dovedeno na pregled kada roditelji osete i vide da dete nije dobro, ne izgleda dobro, ima povišenu temperaturu, deluje slabo, teško diše, kašlje, ima bol u grudima - to su situacije kada ne treba čekati sa odlaskom kod lekara", savetuje dr Prijić.

Na Institutu za majku i dete, trenutno je jedno dete na invanzivnoj mehaničkoj ventilaciji.

Mnogima je važno da znaju kako da razlikuju simptome koje izaziva koronavirus, od onih koji u tipični za prehlade ili alergije.

„To razlikovanje u sezoni gastro i respiratornih infekcija je dosta teško. Korona kod dece ima šarolikost simptoma, od opštih tegoba, povišene temperature, preko respiratornih, nekada digestivnih tegoba. Ono što je osnovno je da imamo epidemiološku anketu - pozitivni roditelji, pozitivna okolina, kolektiv... i dete koje dovodite sa povišenom temperaturom, malaksalošću, bolovima u zglobovima, glavoboljom, kašljem, povraćanjem, prolivom...", objasnila je dr Olivera Ostojić, rukovodilac Dečje klinike KBC „Dr Dragiša Mišović".

Napominje da svi ti simptomi na primer - kod alergija nisu prisutni. Kod alergija najčešće nema povišene temperature, ali su prisutni kijavica, kašalj. Alergije takođe imaju i svoju sezonu.

Dr Ostojić navodi da je Dečja kovid bolnica, koja radi od 16. marta, i u kojoj se i roditelji leče zajedno sa decom, primila oko 2.500 pacijenata u poslednjih godinu i po dana, dve dana.

Navodi da je među pacijentima veliki broj beba, koje se zaražavaju u porodici. Starija deca školskog uzrasta, uglavnom se zaražavaju u kolektivu, na proslavama, socijalnim dešavanjima...

Teži simptomi u aktuelnom talasu 

Dr Ostojić ukazuje na to da je aktuelni talas koronavirusa doneo teže simptome.

„Mnogo više dece je zaraženo delta sojem, i onih ozbiljno obolelih je sada mnogo više. Vrlo su ozbiljne obostrane upale pluća koje na skeneru pokazuju promene, maltene kao i kod odraslih, to su skorovi preko 15, od mogućih 25, što u ranijim talasima smo imali sporadično. Sada nam ona velika deca dolaze sa ozbiljnim upalama pluća, duže se leče, leče se po protokolu za odrasle, modifikovanom za pedijatrijske bolesnike. Ovaj delta soj nam je pokazao da su deca mnogo više, mnogo bolesnija, ako možemo tako da kažemo, u odnosu na prethodne", izjavila je dr Ostojić.

Govoreći o ugroženosti rada srca kod dece u odnosu na kovid, dr Prijić kaže da bi podelio kovid na tri različita entiteta.

„Prvi je akutna virusna bolest, drugi je taj postkovid sindrom, kada deca imaju otežan oporavak nakon virusne infekcije, a treći je - multisistemski inflamatorni sindrom. Taj sindrom je praktično nova bolest. Mi smo je ranije povezivali sa kavasakijem, čuvenom bolešću, međutim, ona se u izvesnoj meri razlikuje od nje. To je bolest za koju sada sigurno možemo reći da ima veze sa ranijom infekcijom koronavirusom", objasnio je dr Prijić.

Dodaje da se, kada prođe akutna virusna bolest, u proseku mesec dana posle, dešava prekomerni odgovor imunog sistema.

„Virus se verovatno ne očisti u potpunosti, ostane u nekim partikulama, najčešće zalepljen za unutrašnjost krvnog suda i imuni sistem je sve vreme pod tenzijom. U jednom momentu eksplodira, i dođe do prekomerne imune reakcije, koja izaziva oštećenje praktično svih organa, a najčešće srca", ispričao je dr Prijić.

Ipak, naglašava da je to bolest koja se uspešno leči, i da do sada nije bilo smrtnih ishoda. Dodaje da roditelji treba da decu odvedu kod lekara kada konstatuju povišenu temperaturu uz ekstremnu slabost organizma, što je nemoguće ne primetiti kod dece. Prateći simptomi mogu biti osip po telu i gastrointestinalne tegobe kao što su proliv i povraćanje.

Govoreći o vakcinaciji, dr Ostojić je rekla da je sada klinička slika dece jača, i da su deca više bolesna.

„Udruženje pedijatara je dalo zvaničnu preporuku da, dozvoljena vakcina od 12. do 15. godine, Fajzerova vakcina, se daje deci sa komorbiditetima, sa hroničnim bolestima i deci koja su u rizičnijoj kategoriji, i koja imaju ozbiljniju kovid-bolest. To su gojazna deca, moram da kažem, gojazni tinejdžeri zaista imaju najteže kliničke slike, dijabetičari, naši respiratorni hronični pacijenti, znači astmatičari, imunodeficijentni, deci od 16. godine pa na dalje, što je krenula vakcinacija. Kod njih savetujemo da krenu svi sa vakcinacijom, jer kod njih je primećena najveća transmisija virusa", rekla je dr Ostojić.

„Vakcinacija je ja bih rekao jedna od najvećih pogodnosti savremene civilizacije, moderna tekovina. Mi smo za prethodnih nekoliko desetina godina iskorenili veliki broj oboljenja. Samo zahvaljujući vakcinaciji uspećemo da se izborimo i sa koronom, samo ako se vakcinišemo i tu nema više dileme. To kažemo i roditeljima i deci", zaključio je dr Prijić.