Vesnici proleća koji donose i zdravlje

Jagorčevina, jedan od prvih vesnika proleća, poznata je po lekovitosti, naročito u borbi protiv sekreta koji prati respiratorna oboljenja.

„U svom korenu jagorčevina ima od pet pa čak i do 10 odsto saponina – supstanci koje razređuju gustu sluz koja je nagomilana u našim disajnim organima i pomažu kod neproduktivnog suvog kašlja“, objašnjava Momčilo Antonijević, novinar i narodni travar.

Prema njegovim rečima, osim korena ove biljke, u lečenju se koristi i njen cvet koji ima oko dva odsto saponina.

„Čaj od cveta jagorčevine ima mnogo lepši ukus i miris koji podseća na med. Takođe se koristi protiv kašlja, bronhitisa. Od cvetova jagorčevine, ljubičice, zove i divizme pravi se cvetni čaj protiv bronhitisa prijatnog ukusa i mirisa koji je blag i mogu da ga piju i deca“, objašnjava gost Jutarnjeg programa.

Mešavina jagorčevine sa matičnjakom, lavandom i lipom odlična je za spuštanje tenzije, to jest nervne napetosti, i protiv nesanice.

Zvanična medicina još nije potvrdila, ali jagorčevina u narodu uživa veliko poverenje u borbi protiv reumatizma. Za tu namenu, narodni travari jagorčevinu mešaju sa nekim drugim biljkama sa sličnim delovanjem – suručicom (medunikom), koprivom.

Na organe za disanje blagotvorno deluje i ljubičica. Njen koren se u narodnoj medicini nekada koristio za izazivanje povraćanja u slučaju trovanja hranom.

Švedski naučnici ispituju delovanje peptida koje sadrži ljubičica na određene vrste tumora.

„Maslačak je fantastična biljka za poboljšanje prokrvljenosti bubrega, deluje blagotvorno na jetru, na sve sisteme organa koji izbacuju toksine iz tela, dobar je i za kožu. Listovi sadrže manitol pa se preporučuje ljudima koji su preležali srčani ili moždani udar. Njegovi cvetovi koji imaju divnu žutu boju sadrže helenin koji se savetuje ljudima koji ne vide dobro noću“, istakao je Antonijević dodajući da se od korena maslačka pravi zamena za kafu.

Maslačak ne smeju koristiti osobe sa blokiranim žučnim kanalom.